ЈЕДАН ОД НАЈВЕЋИХ СРБА 20. ВИЈЕКА: Баштина највећег српског књижевног стилисте

ИСКРА на Фејсбуку

(Иво Андрић) Фото: РТРС

Највећи писац на српском језику Иво Андрић, добитник Нобелове награде за књижевност, члан Српске академије наука и умјетности и дипломата рођен је 9. октобра 1892. године.

Бриљантни стилиста, писац великих романа: „На Дрини ћуприја“, „Травничка хроника“, „Проклета Авлија“, „Госпођица“, многобројних приповједака и поетских записа „Експонто“ , „Знакови поред пута“ је међу најбољим писцима 20. вијека.

Андрић је имао буран живот, мада је његова природа више одговарала уздржаном и повученом умјетнику.

Иво Андрић је био убијеђени заговорник уједињења Јужних Словена. Члан Младе Босне, предратни југословенски дипломата, који је каријеру завршио управо у Берлину у освит бомбардовања Београда.

Током рата Андрић је био у Србији. Одбио је да учествује у јавном животу и да ишта објављује за вријеме њемачке окупације.

Пошто му је отац био католички свештеник, Андрић је познавао тај миље и био је жестоки критичар понашања Католичке цркве у доба НДХ, а загребачког надбискупа Алојзија Степинца кривио је за ћутање током геноцида над Србима.

Андрић је иза себе оставио писани тестамент у коме своје књижевно дјело ставља међу српску књижевну баштину.

Својим књижевним дјелом и умјетничком снагом, Андрић је себе сврстао међу највеће Србе 20. вијека.

РТРС

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.