ИЗЛОЖБА У УЖИЧКОМ АРХИВУ: Свједочење о данима када је Бањалука била дио Србије

ИСКРА на Фејсбуку

(Свједочење о данима када је Бањалука била део Србије) Фото: ПОЛИТИКА

Бањалука је формално-правно некад била дио Србије, званично присаједињена. И то пет дана, али не само она од босанскохерцеговачких вароши – многе у том кратком периоду, међу којима и оне с већинским католичким или муслиманским живљем, прогласиле су се дијелом српске државе. Ријеч је, наравно, о 1918. години и завршетку Великог рата, када је српска војска у побједоносном походу ослобађала од окупатора и ове крајеве.
О тим и другим подацима сведочи изложба архивских докумената „Бањалука 1918“, отворена у ужичком Историјском архиву. Поставку је, поводом стогодишњице ослобођења Бањалуке у Првом светском рату, приредио Архив Републике Српске, а Ужице је први град у Србији у који је стигла. Отварању су присуствовали Дејан Масликовић, помоћник министра културе у Влади Србије, Тања Ђаковић, помоћница министра просвете и културе Републике Српске, књижевник Мухарем Баздуљ и други, а изложбу је отворио замјеник ужичког градоначелника Немања Нешић. Масликовић је домаћинима захвалио на сарадњи са српским народом с друге стране Дрине:

– Ово треба да буде пракса да се установе културе на простору гдје живе Срби удружују, сарађују, праве заједничке пројекте, да то крунишемо и повезивањем градова на цијелом српском културном простору. Иначе, повељу о дефинисању српског културног простора ускоро ће потписати Република Српска и Република Србија – рекао је Масликовић.

По ријечима директора Архива Републике Српске Бојана Стојнића, Бањалука је слободу на завршетку Првог свјетског рата дочекала 21. новембра 1918. године, а 27. новембар исте године је датум уједињења Бањалуке с Краљевином Србијом.

– Рушењем поражене Аустроугарске монархије у јесен 1918. Бањалука је ослобођена вековне окупације. На бањалучку жељезничку станицу 21. новембра стигла је прва чета побједоносне српске војске, први вијесник народног ослобођења од туђинског јарма. Народно вијеће Бањалуке је 27. новембра те године прогласило директно присаједињење Краљевини Србији. Формално-правно гледано, Бањалука је била дио Краљевине Србије од 27. новембра до 1. децембра 1918. када је створена Краљевина СХС, прва заједничка држава Јужних Словена. За нас то ослобођење има велики значај: слобода нам је тада дошла након четири деценије сурове аустроугарске окупације, ми Срби западно од Дрине с нашом браћом из Србије нашли смо се у заједничкој држави – казао је Стојнић.

Боривоје Милошевић, професор бањалучког Филозофског факултета, подсјетио је на дане завршетка Великог рата.

– Гдје год је српска војска тада пролазила кроз БиХ, без обзира на то да ли се налазила у Сарајеву, Тузли, Бањалуци, дочекивана је с радошћу, пријатељски, с великим надањима. Не само од Срба, већ и од других народа и конфесија – истакао је на отварању Милошевић, потом нам рекавши да није само Бањалука тада прогласила присаједињење са Србијом: то су учинила 42 од 54 среза у БиХ, па и Широки Бријег, Љубушки, Столац и друга мјеста с већинским римокатоличким или муслиманским становништвом.

РТРС

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.