ИСТОРИЈА НА ЈЕДНОМ МЕСТУ: Сва ремек-дела Студенице у Београду

Фото : Уступљено Спутњику

Ремек-дела — фреске, делови најстаријег живописа, драгуљи манастирске ризнице, раскошни предмети примењене уметности, вредни документи — део су јединствене изложбе „Духовно и културно наслеђе манастира Студенице: древност, постојаност, савременост“, чијим је отварањем заокружено обележавање великог јубилеја СПЦ: осам векова аутокефалности.

Ексклузивитет ове поставке представља податак да су многи експонати који су се нашли у Галерији САНУ први пут изашли изван чувене Немањине задужбине.

„Неке копије направљене су специјално за ову прилику у самом манастиру“, каже за Спутњик аутор изложбе и каталога, дописни члан САНУ Миодраг Марковић.

„Игуман Тихон, од ког је и потекла идеја о овој изложби, успео је да у мермеру, у истом материјалу од ког је црква саграђена, изради копије студеничких натписа, делове архитектуре“, напомиње Марковић, откривајући колико је Академији наука била драгоцена сарадња са манастиром на реализацији изложбе.

Благо Студенице пред Београђанима

Овај годину дана припремани посао имао је за циљ да што пластичније и убедљивије прикаже целокупно духовно и културно наслеђе Студенице, што се не би могло остварити без најновијих технологија, уверен је наш саговорник. Овако, и део непокретног наслеђа пренет је у Београд, у Галерију САНУ.

„Циљ је остварен најпре захваљујући нашем дизајнеру Марку Тодоровићу, који је пре годину дана реализовао пројекат „Дигитална Студеница“, где је у самом манастиру применио нове медије и успео да различитим видовима инсталација дочара посматрачу Студенице слику богатију од оне коју видимо сопственим очима. Та технологија се показала још драгоценијом сада, у случају када се изместите из манастира. Ово је покушај да се реконструише оно што није сачувано, да се покаже амбијент, целина манастирског комплекса, а са друге стране да се прикаже оно што не можете видети у самом Београду. И то смо све спојили са различитим уметничким делима, са предметима од културно-историјског значаја из разних збирки, пре свега из збирке манастира Студеница. Сакупљена је различита врста предмета, од оригиналних дела до копија, од којих су неке, захваљујући игуману Тихону, направљене специјално за ову прилику у самом манастиру.

И филм о обнови Студенице

Трећи сегмент је документарни филм-есеј Нарцисе Даријевић, у коме су на уметнички начин документовани најновији конзерваторско-рестаураторски радови у Студеници. „Паралелно са снимањем тих најновијих радова, ауторка је успела да покаже и промене у изгледу манастира. С једне стране, у филму се виде мене у току једног дана, а с друге — у току годишњих доба. Истовремено, показан је процес настанка фреске, али и шта је све учињено у најновије време да се најстаријим студеничким фрескама врати првобитни сјај“, објашњава Марковић.

Из ризнице драгоцености које су се нашле у галеријском простору Академије, Марковић као посебне издваја аутентичне портрете Немањића из времена када су они живели.

„Неки од најрепрезентативнијих манастирских предмета су повремено, у најсвечанијим приликама излагани, али пред нама су први пут фрагменти портрета са улазне капије на којима су били приказани ктитори Студенице. Реч је о најстаријим аутентичним портретима Немањића из њиховог времена. Можда се неком може чинити да је природна ствар имати портрете краљева из 12. и 13. века, али када бисте прегледали историју уметности околних народа, па и целе Европе, видели бисте да је то прилична реткост. Ми смо портретисање преузели од Византије, и после га употребљавали можда и више од њих. Зато имамо целу генерацију наших владара, властеле, имамо сведочанство о њиховом аутентичном изгледу. Портрет Стефана Првовенчаног, нашег првог краља, рађен је по стварном његовом лику“, каже аутор изложбе Миодраг Марковић.

Религијски значај и уметничко трајање

Изложена дела сведоче о важности Студенице, њеном историјском и религијском значају, али и о јединственом уметничком трајању које је и манастиру, као и целокупној средњовековној уметности, дало препознатљив израз.

„Желели смо да покажемо каква је била уметничка делатност у манастиру, колико је била богата, али и колико је био трајан тај напор и континуитет да се у окриљу цркве негује стваралаштво које је пресудно утицало на историју наше културе. Најбољи репрезент тога је Студеница, манастир који је имао непрекидан живот од самог настанка до данас. То је главно жариште наше националне културе, историје и уметности. Појава српског писма на живопису, на скулптури — све је то први пут урађено у Студеници“, подсећа Марковић.

Све фазе у одајама

У различитим одајама галерије приказане су најважније фазе у животу и историји манастира. Од првих ктитора, времена благостања и мира, до првих невоља са Турцима када је манастир долазио у тешку ситуацију…

„Бирали смо из тог тешког периода оне предмете који сведоче да је све време тамо живео неко ко је био образован, ко је пратио токове уметности, ко је знао за неке битне литерарне и богословске радове и ко се у тако тешким условима трудио да сачува духовни и културни живот. Ако већ нисмо политички имали своју државу, бар смо очували цркву која је практично утицала на одржање духовности и културе нашег народа. То је права прича о Студеници, и наш задатак је био да је на најбољи начин представимо, нарочито младим посетиоцима“, закључује Марковић.

rs.sputniknews.com, Дејана Вуковић
?>