ФИЛМ „ДНЕВНИК ДИАНЕ БУДИСАВЉЕВИЋ“ ПРЕДСТАВЉЕН У ЗАГРЕБУ: Није пристала на усташке злочине

ИСКРА на Фејсбуку

Диана Будисављевић

ЈЕДАН од најишчекиванијих филмова у региону у овој години, „Дневник Диане Будисављевић“, загребачке редитељке и сценаристкиње Дане Будисављевић, чија је премијера заказана 18. јула на Пула филм фестивалу, представљен је прошле недеље у Музеју прекинутих веза у Загребу.

Реч је о филму који представља својеврсни подухват у кинематографији овог простора – у дугометражној играној форми први пут доноси истиниту причу о храбром подвигу Аустријанке Диане Будисављевић, која је својом „Акцијом ДБ“ током Другог светског рата, од усташа и од сигурне смрти спасла више од 10.000 српске, јеврејске и ромске деце.

– За причу о Диани Будисављевић и њеној акцији која се може назвати цивилизацијским подвигом, дознала сам из њеног дневника који ми је пре десетак година дала тадашња управница Спомен-подручја Јасеновац Наташа Јовичић – изјавила је редитељка на представљању свог филма. – Диана Будисављевић била је другачија хероина. Није бацала бомбе, носила пиштољ, нити била илегалка, већ госпођа из високе класе која је сасвим другим средствима кренула у рискантну акцију. Својом упорношћу, непристајањем на „не“ и непристајањем на злочин, она је, заправо, била родоначелница онога што данас зовемо грађански активизам.

„Дневник Диане Будисављевић“ је, иначе, први дугометражни играни филм и дебитантско остварење редитељке Дане Будисављевић, и према њеним речима, најзахтевнији ауторски процес у којем је учествовала до сада.

– Морала сам да савладам нова знања и вештине како бих се могла носити с тако великим пројектом. Зато је све трајало скоро десет година, али резултат је коначно ту. Када улазите у толико контроверзну и осетљиву тему, морате се уверити да се све тако догодило, и морате пронаћи филмски језик који може пренети тако велику причу.

Радња филма почиње 1941, Диана Будисављевић у том тренутку са супругом лекаром, ћеркама и тек рођеном унуком, живи животом загребачке високе грађанске класе, али у јесен те године она сазнаје да Јеврејке и Српкиње с децом одводе у усташке логоре. Користећи своје аустријско порекло, Диана апелује на власт, Цркву и Црвени крст да спасе барем децу. Нико од њих не жели да преузме одговорност, и она с неколицином пријатеља, у свом стану, прикупља помоћ и организује акцију спасавања деце.

Међу преживелом српском децом су Живко, Милорад, Зорка и Нада, који се, готово 80 година касније, враћају у логоре свог детињства, и тек тада спознају да живот дугују непоколебљивој снази једне жене…

Насловну улогу у филму игра хрватска глумица Алма Прица.

– Диана је била доказ одбране људскости, неко ко је у тако застрашујућим околностима ишао против њих, а пред очима је имала само судбину те деце и људи – изјавила је Прица, истичући да је и она овај филм први пут видела на пројекцији у музеју, и да је била веома узбуђена и дирнута управо присуством те некадашње деце коју је Диана спасила, и која се појављују у филму.

– Данас су то људи трећег доба, који без велике драматике причају о својим сећањима, и видела сам колико је то једна страшна траума која им је остала утиснута.

Године рада на овом филму, како је истакнуто, биле су, пре свега, амбициозни историјско-истраживачки пројекат, а историчаре је предводио Силвестар Милета. Прегледане су хиљаде страница архива, забележене стотине сати интервјуа са сведоцима овог времена, и сакупљени су вредни материјали који су редитељки омогућили да на веродостојан начин причу о Диани Будисављевић истргне из заборава.

Филм је окупио најбољу регионалну глумачку екипу, у којој су Мирјана Карановић, Игор Самобор, Ермин Браво, Арета Ћурковић, Крешимир Микић, Тихомир Станић, Вили Матула, Урша Раукар, Бисерка Ипше… Као аутори, „Дневник Диане Будисављевић“ потписују и косценаристкиња Јелена Паљан, директор фотографије Јасенко Расол, сценографи Душан Милавец и Иво Хушњак, костимографкиња Мартина Франић, маскер Душица Вуксановић.

Суфинансирање филма подржали су Хрватски аудиовизуални центар, Филмски центар Србије, Словенски филмски центар, Савет Европе Еуримаж, програм Креативна Европа МЕДИА, и Хрватска радио-телевизија (ХРТ).

НЕПОЖЕЉНО ГЕРМАНСКО ПОРЕКЛО

ДИАНА је, свесна да ће и рат једном проћи, помно водила картотеку дечјих судбина, али јој је то сведочанство 1945. бесповратно одузела комунистичка власт, јер је тада њено германско и грађанско порекло постало непожељно. Захваљујући Дианином дневнику, који је после њене смрти пронашла њена унука, расветљена је херојска улога жене уверене да њен живот није вреднији од живота недужно прогоњених.

novosti.rs

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.