ЕКСКЛУЗИВНО ЗА „ИСКРУ“: Песме Матије Бећковића из новог рукописа (5)

Три песме Матије Бећковића из рукописа за нову књигу поезије у којој ће најзаступљенији бити поетски портрети пријатеља великог песника.
Песме које ћемо објављивати представљају само један мањи део рукописа и биће објављиване на Искри сваког другог дана.

БРАНКО МИЉКОВИЋ

Прочитао сам оне твоје песме
Каже ми Бранко Миљковић
Почетком зиме 1960. Године

Ти у њима ниси ништа слагао
А ја сам слагао сваку реч
И мислим све обрнуто
Од оног што сам написао

Али исте зиме наредне године
Кад се окренуо наглавачке
И челом пољубио земљу
Под трном за који је везао каиш
Као да је знао
Да се и његове речи
Преокрећу
У живу истину
А трн
У трон

МИХИЗ

Не излазим нигде
Не виђам никога
Не мили ми се ништа

Не гледам више ни кроз прозор

А што не одеш у Забелу
Или у Сремску Митровицу
И као бедел замениш некога
Ко једва чека да изађе
Макар само да база улицама
И зева на сунцу

А зар већ не робијам
Уместо неког другог

INCONNU

После парастоса
На Српском војничком гробљу
У Паризу
Који је одржао црноризац Амфилохије
Хиљадудеветстоседамдесетпрве године
Кренули смо између крстова
Са именима сахрањених
И застали код једног јединог
На коме је писало
INCONNU
Да се фотографишемо
Зашто баш поред INCONNU
Упита црноризац
Рекох
Можда ми је баш ту
Отац

Тагови: Матија Бећковић, Песме