ДЕЛИЋ: Хандкеово стваралаштво даје наду у књижевну и историјску истину

ИСКРА на Фејсбуку

Јован Делић (Фото: СРНА)

Стваралаштво Петера Хандкеа даје наду у историјску и књижевну истину, даје наду у смисао борбе против лажи и клевете, рекао је данас у Андрићграду професор Филолошког факултета Универзитета у Београду Јован Делић.

Делић је истакао да се у српском, безброј пута оклеветаном, а на освету клевете ирационалном, неправедно убијаном народу, Хандкеова „Мајска повест“ доживљава и као прича о себи и као мелем на безбројне ране и клевете.

– Зато се ова књига издваја од свих окруњена великом наградом – нагласио је Делић.

Он је навео да Хандкеова етика има естетичку димензију љепоте и осјетљивости, што значи и димензију језика.

– Хандкеова естетика не трпи лаж и клевету она је други мач ријечи, а не примитивно осветољубиво клање. Одбрана је одбрана љепотом и језиком. За писца је све у језику, у језичкој савјести, у језичком осјећању – рекао је Делић.

Он је нагласио да је Хандке планетарна појава, митски и косовски јунак стар шест и по стољећа и зато је његов прави завичај Косово и Метохија.

– Ово је данас његов град, његова ријека, његова кућа у којој прима „Велику награду Иво Андрић“ – истакао је Делић.

Аустријски писац, инострани члан Српске академије наука и уметности /САНУ/, нобеловац Петер Хандке рођен је 6. децембра 1942. године.

Добитник је Нобелове награде за књижевност 2019. године.

Његова најпознатија дјела су: „Голманов страх од пенала“, „Кратко писмо за дуго растајање“, „Љеворука жена“, драмски комад „Каспар“, збирка поезије „Унутрашњи свијет спољашњег свијета унутрашњег свијета“.

Књига „Спори повратак кући“, „Понављање“, „Још једанпут за Тукидида“, „Зимско путовање до ријека Дунава, Саве, Дрине и Мораве“ или „Правда за Србију“, „Моравска ноћ“, „Велики пад“…

Хандке је 1. новембра 2012. године изабран за иностраног члана САНУ. Повеља о чланству уручена му је 9. априла 2013. године.

Добио је 29. маја 2013. посебну плакету 50. „Дисовог пролећа“ и том приликом превео пјесму српског пјесника Владислава Петковића Диса „Можда спава“ на њемачки језик, а рукопис поклонио градској библиотеци у Чачку.

РТРС, СРНА

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.