ДАРКО ТАНАСКОВИЋ: Српско културно насљеђе угрожено и због расрбљавања

ИСКРА на Фејсбуку

фото: РТС

Постоји и тенденција његовог расрбљавања, односно укидања као елемента српског културног идентитета и прекњижавања условно речено на културне идентитете других„, рекао је Танасковић за РТС.

Он је навео да се то дешава у случају Косова и Метохије, једног непостојећег културног идентитета Косова као државе, као и у случају Црне Горе, гдје је ситуација компликованија и везана за статус Српске православне цркве у Црној Гори.

У овим проблематичним случајевима, нарочито на Косову и Метохији, нашој држави су релативно ограничене могућности, с обзиром на то да не контролише ситуацију на терену. Али, међутим, има неких могућности“, навео је Танасковић.

Он је оцијенио да је Унеско организација посредством које се више посредно, него непосредно може утицати на то да се смањи степен угрожености српског културног насљеђа, које је у начелном погледу увијек угрожено.

У случају угрожености, надлежни Унесков комитет, каже Танасковић, налаже прво држави која је уписала то насљеђе да се постара како би се уклониле опасности, или прилично компликованим путем покушава да утиче на оне који угрожавају културно насљеђе да би одустали од таквих активности.

Он је додао да је у случају Србије то прилично компликовано, јер нема физичку контролу над територијом гдје се налази највећи дио српских најзначајнијих споменика који су на листи културне баштине, и то културне баштине у опасности.

Оно што Србија може да учини јесте и чини ми се да у доброј мјери и успијева, јесте да ти извјештаји о стању заштите културне баштине буду што реалистичнији. И срећа је што Унеско прихвата извештаје које дају наше институције. Онда се доносе закључци на основу којих треба и деловати. Дјеловање из политичких разлога је веома отежано„, рекао је Танасковић.

Он је напоменуо да постоји стандардна процедура да би неко културно добро било уписано на Унескову листу, али да је она веома компликована због израде обимних досијеа и скупа.

Танасковић додаје да, ако је нека земља сиромашна, онда се преко неке друге земље уписује баштина, те као примјер навео номинацију старих букових шума које су реликти још из леденог доба и које Србија уписује са Швајцарском и још неким државама.

Други пројекат је граница Римског царства, која иде од мале Азије до Велике Британије. Ту ми у свом сегменту треба у тој вишенационалној номинацији да представимо свој део границе Римског царства. То су два занимљива пројекта„, додао је Танасковић.

in4s.net

1 коментар

  1. дулебг каже:

    Па и хрвати својатају све што виде. Истина – они имају право на српско наслеђе, јер су Срби, али то поричу. Него би неким конструкцијама најрађе преузели и Немањиће и Косовски бој, хајдуке и ускоке већ су преузели, као и ћирилицу и све културно благо западних Срба.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.