БОШКО КОЗАРСКИ: ЦРТИЦЕ О МАНАСТИРУ ТУМАНЕ

ИСКРА на Фејсбуку
Не постоји аудио запис ниједног Божанског призива, али се на ванвременски начин он догађа свакоме и јасно разазнаје уколико начуљите духовне уши ка небесима. И чим помислите да је оно што сте чули бешчујно, али стварно, одмах вам се јаве и сасвим чујни, овоземаљски гласови одвраћања, искушења или чак нешто треће, о чему не бих вешто умео да говорим.
Чим сам неколицини познаника саопштио да планирам одлазак у Тумане, био сам „приморан“ да саслушам потпуно различита сведочења о овој светињи, од оних чудесних, из уста људи који су се већ поклонили светитељима Зосиму и Јакову, до оних дискредитујућих оптужби на рачун братсва од оних који су од других чули како крај Туманске реке цвета комплекс пун комерцијалних садржаја, као какав црквени „шопинг мол.“ Колико су благи тумански светитељи доказ је и то што се гласници нису ујели за језик у тренутку сведочења туђих обмана које су производ обилате зависти пуких материјалиста сакривених иза одела продуховљених.
Манастир Тумане је, сада сам сасвим уверен,  највећа светиња српских земаља које су тренутно под нашом управом. Васкрсла у време озбиљног духовног пада светог српског народа, представљајући „оно зрно соли којом поново све може бити осољено“. Ова светиња постаје духовни центар наших дана, али и сведочансво подвига младог братства на челу са игуманом, архимандритом Димитријем Плећевићем, апсолутно другачијим пастиром са невероватним даром сабирања око Извора Истине, беседником и настојатељем који својом обитељи управља чистом и небеском љубављу чвршће него икаквом шибом или законом. Врата туманске светиње отворена су док је дана, рефлектујући управо отвореност игумана који прима сваког боготражитеља као најважнијег госта овог Божијег дома. И заиста, свако ће у Туману наћи оно по шта је дошао, неко Бога, неко исцелење, неко мир, а неко пак само хладовину, али опет неку сасвим другачију, сасвим благодатну и разоружавајућу. У засвисности од обима чисте вере којом приступате, Свети Зосим и Јаков ће вам напунити торбе благодаћу ,а срце љубављу „за понети“. Невероватна је Промисао којом је на месту готово заборављене задужбине и својеврсне покајнице Милоша Обилића никао велелепни бели град прослављајући Христа, у част Светог Архангела Гаврила и „домаћина“ Светих Зосима и Јакова! Као бисер у шкољци када се отвори, тако и Тумане заблистају пред очима чим пукне поглед ка манастиру с пута којим му се прилази. Бисер. Духовни бисер.
Како ће се о овој светињи тек писати бројни есеји, песме и сведочења из пера многих даровитих списатеља, инока и хроничара, оно што сам данас апсолутно сигуран, то је да ће свима њима основа тих писанија бити оно што сам и сам понео као најјачи утисак – Живот. У сваком осмеху, разговору, молитви, погледу, препознаћете Извор Живота и благодат Господа нашег.
Иако сам тамо дефинитивно оставио део срца, олакшање је сазнање да могу увек да га посетим. Мада ми Тумане заузврат даде прегршт благих и непроцењивих дарова, али и комад земље у којој и сам пустио корење насупрот управо оних које невешто, али дуго и смерно усађујем у Небо.
Слава Богу за све! И хвала!

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.