БОРА ЂОРЂЕВИЋ И МИЛАН РУЖИЋ: Матији Бећковићу уместо честитке

 

ЋЕРАЊА

 

Инћерпол распише поћернице

ћера се дакле то и то лице

онда га ћера цео свет

к’о да је неки пробисвет.

 

Па инћервентне бригаде

врше инћервенције

у складу са ћералачким прописима

Дејтонске конференције

и Женевске конвенције.

 

Инћересантно

сви имају инћерес

да ућерају дотично лице

оно са ћералице у тамнице.

 

Па после дају инћерпретације

да је ћерање у интересу нације,

у ставу мирно наше будале

стоје уз звуке инћернационале.

 

Бора Ђорђевић

 

МАТИЈИ

 

Још пре државе која је била конкубинат,

Рођен си ништа мање него њој у инат,

Па када је цела република славила свој дан,

Морао је неко и теби да честита рођендан.

 

Тебе никад ништа није успело да плаши,

И уз претње, своје си настављао да чиниш,

Иако су за тобом ноге обијали мантилаши,

Успео си и њих и државу да надживиш.

 

У жељи да на твој рачун чинове окаче на себе,

Тумачивши твоју непостојећу мистику,

Сваки је од њих у заседи само успео да назебе,

И џаба су онолике паре трошили на логистику.

 

Све што си мислио, ти си наглас изговорио,

Па и док су у тебе гледали државни карабини,

Сваки доушник је маштао да те је затворио,

Кад си беседио у славу свом краљу и отаџбини.

 

Кад сви су били криви, ти био си пред судијом,

Кад нико није хтео, ти си се наканио,

Кад губила се глава, ти си своју нудио,

И свеопшту ноћ стихом си разданио.

 

Док сви су преписивали, ти једини си писао,

Док Србија је падала, пером си је чврстио,

Док давали су мишљења, ти давао си мисао,

Док други нису смели, и тад си се крстио.

  

Песмама си нас извукао из самртнога ропца,

уз благослов и радост – и Оца и оца.

 

На радост свих којима је од мантила дража мантија,

Теби и Србији чашу дижем, Матија,

И славећи твоју поезију, пријатељство и човечност,

Уместо рођендана, ред је да честитам ти вечност!

 

Милан Ружић