Биковићева афирмација српског културног простора: Скупа је била историја српског народа, да би се сада тек тако предала и тек тако заборавила

ИСКРА на Фејсбуку

Милош Биковић (Фото: Милош Цветковић)

„Данас светосавски дух осветљава отачаство које Срби носе са собом у свим сеобама и одласцима, да би га сачували и да би му се могли враћати, те обнављати и њега и себе“

Стратегија развоја културе, која је Влада Србије усвојила у фебруару текуће године, дефинише српско културно језгро и српски културни простор који не подразумијева само територију државе Србије, већ и простор на коме је српски народ током историје оставио трагове материјалне и нематеријалне културне баштине и самим тим се српски културни простор преклапа са другим просторима.

Један од тих простора је свакако и Црна Гора, али и друге земље у окружењу. Српска покрајина Косово баштини не само материјалне споменике српске културе, него означава принцип, духовност и дух нашег народа – његово поријекло, завјет и аманет.

Управо у руху косовског предања открива се и темељ наше културе – светосавље.

Бранећи Српску, ви сте бранили српство, а бранећи Косово и Метохију, те Српску цркву у Црној Гори не бранимо црквена здања, него свој интегритет, право на живот, бранимо свој дух„, рекао је глумац Милош Биковић на Свечаној академији поводом овогодишњег обиљежавања Дана Републике Српске.

Он је тада истакао да је скупа била историја српског народа, да би се сада тек тако предала и тек тако заборавила.

Бити Србин никада није било лако, а данас је као никада до сада јасно да се српски народ налази на бранику православља„, рекао је Биковић.

Биковић је напоменуо да данас светосавски дух осветљава отачаство које Срби носе са собом у свим сеобама и одласцима, да би га сачували и да би му се могли враћати, те обнављати и њега и себе.

Уграђен је тај дух и у темеље Републике Српске, јер светосавље је упориште нашег идентитета„, рекао је Биковић.

И није случајно што је у склопу говора о српском културном простору поменут Милош Биковић који претендује да буде најбољи амбасадор Србије и српског народа у свијету.

Овај млади човјек, чији је рад означио рађање неког новог времена – афирмацију српског идентита и културе, своју каријеру је започео филмовима попут „Монтевидео бог те видео“, изграстао је у озбиљног умјетника а што потврђује и његова каријера која је прерасла балканске оквире.

Актер је познатих кинематографских остварења у Русији, а његов нови филм „Слуга“ је најуспјешнији руски филм у историји Русије.

Поред тога што је остварио сарадњу са Русима, и тиме допринио не само развоју српског филма него утицао и на слику Србије и српског народа у свијету, Биковић је допринио и сарадњи српских и страних институција. Првенствено са Русијом, али затим и са западом – Биковићевим посредовањем италијанска продуцентска кућа „Јерволино ентертејмент“ је са Владом Србије потписала меморандум о сарадњи.

„Овдје причамо о кратким анимираним филмовима какви су се некада производили у старој Југославији, али наравно, не са оваквом технологијом. Ово је први пут да ћемо имати систематску производњу кратких анимираних филмова. Радимо на томе да за неколико година постанемо лидери у свијету по производњи кратког анимираног садржаја“, објаснио је Биковић.

Меморандумом су предвиђена улагања у изградњу студија за израду кратких, анимираних, веб, стриминг форми, а производња би требало да отпочне већ ове године.

На питање шта ће бити први посао са италијанском продуцентском кућом, Биковић каже да се то још не зна.

Уговорено је седам пројеката и још нисмо одредили који ће од тих седам бити први. Жанр је кратки анимирани филм, то је франшиза познатог анимираног филма ’Арктички пси‘, који је по гледаности био трећи на Нетфликсу ових дана у САД“, напомиње.

Филм „Балканска међа“ који је снимљен у српско-руској сарадњи велики је продукцијски помак у српској кинематографији али је значајан и на плану историјске неправде која се везује за наш народ.

Филм свакако јесте умјетничка творевина, иако је и индустрија, међутим, „Балканска међа“ је омогућила је и поглед друге стране и полако створила простор за скидање „вела“ вјечитог кривца и „српског злочинца“.

Биковић није био изненађен када је „Балканска међа“, филм о тајној операцији преузимања аеродрома Слатина на Косову и Метохији током НАТО бомбардовања 1999. године, подигао прашину.

Далеко од тога се говори о негацији другог или Другој, већ је фокус на снази српског духа и обесправљеног и утишаног Србина који је у свијету препознат као „крвник, ратни злочинац, агресор“ и томе слично.

А шта је тек са филмом „Хотел Београд“ који је, између осталог – једна од најљепших панорама и афирмативног представљања народа и љепота српске престонице!

Биковић, у сарадњи са осталим младим глумцима, тренутно ради на новом филму о херојима са Кошара. И то је довољно када причамо о заборављеним, обесправљеним српским херојима, српској историји и култури.

На питање може ли филм допринијети да они који нас стално виде као „лоше момке“ почну на нас да гледају другим очима, Биковић нема дилему:

Мислим да може. Не можете да ставите превелики крст на филм, да је филм једини који ствара перцепцију, али можете сигурно да утичете на то како нас људи доживљавају кроз филм.

in4s.net

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.