БЕОГРАД: Преминуо српски архитекта Михајло Митровић

ИСКРА на Фејсбуку

Михајло Митровић (Фото: rts)

Један од најпознатијих српских архитеката у свијету Михајло Митровић преминуо је у 97. години у Београду. Митровић је радио урбанистичке планове за многе градове, пројектовао један од симбола Београда – кулу „Генекс“, Хотел „Путник“ и Храм Василија Острошког. Пројектовао је и једну зграду у Паризу.

Митровић је био оснивач и дугогодишњи предсједник Академије архитектуре Србије, која је на свом сајту написала да је он био стваралац најширих простирања – архитекта, урбаниста и ентеријериста, цртач и графички дизајнер, есејиста, архитектонски критичар, хроничар, полемичар, новински колумнист и педагог.

У Урбанистичком заводу Србије, као главни пројектант, урадио је генералне урбанистичке планове за Зајечар, Трстеник, Пирот, Ниш, Бању Ковиљачу, Лазаревац, Врњачку Бању.

Године 1980. изабран је за редовног професора на Факултету примењених уметности у Београду.

Излагао је самостално у Музеју савремене уметности у Београду и Салону МСУ у Варшави, затим у Вроцлаву, као и на колективним изложбама у Милану, Њујорку, Рабату, Грацу.

Добитник је Октобарске награде града Београда, листа „Борба“, Салона архитектуре, Велике награде за архитектуру САС, Седмојулске награде за животно дјело.

Био је почасни доктор Београдског универзитета и предсједник Академије архитектуре Србије.

РТРС, Срна

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.