БЕОГРАД: Лична заоставштина писаца као културна и национална драгоценост

ИСКРА на Фејсбуку

ЗАХВАЉУЈУЋИ АНДРИЋЕВОМ ИНСТИТУТУ: Аутограф Десанке Максимовић из 1973. године доступан ученицима

Аутограф антологијске песме „Грачаница” Десанке Максимовић, написан њеном руком на два листа формата А4, за потребе јавног наступа у Швајцарској 1973. године, чува се у Андрићевом институту од 2015. године, када га је њена породица даривала уз репродукцију уникатне слике на којој је портрет песникиње.

Будући да ће песма „Грачаница” од септембра бити део обавезног програма за наставу српског језика у шестом разреду основне школе, у оквиру новопокренуте едиције „С речи на дела” у издању БИГЗ школства, ауторке Валентина Хамовић и Марија Слобода дошле су на идеју да у оквиру дигиталног додатка уз читанку, омогуће да и ђацима буде доступан поменути рукописни документ.

– Ускоро ће бити пола века откако је аутограф настао, сматрамо га драгоценим сведочанством које на особен начин употпуњује богату рукописну заоставштину Десанке Максимовић. Од вишеструког је значаја омогућити данашњим генерацијама да на овакав начин виде и разумеју значај очувања националних вредности – наводи Марија Слобода.

 

Широј јавности непознате: ФОТОГРАФИЈЕ СРПСКОГ НОБЕЛОВЦА ИЗ 1961. ГОДИНЕ

 

Приређујући садржај о српском нобеловцу за едицију „С речи на дела” ауторке су уџбеник обогатиле фотографијама које имају много више од документарне вредности, али су, ипак, до сада остале скрајнуте не само за генерације ученика, већ и ширу јавност. Реч је о двема фотографијама из 1961. године, насталим у дану када је Иво Андрић сазнао вест о великом признању.

На првој фотографији усликан је испред зграде у којој је живео, на данашњем Андрићевом венцу у Београду, приликом враћања из поподневне шетње, непосредно пре но што му је саопштено да му је додељена Нобелова награда за књижевност. На другој  фотографији види се писац у своме дому, са окупљеним новинарима, уз прве вести о Нобеловој награди. Поменуте тренутке овековечио је чувени српски фотограф Стеван Крагујевић.

– То су фотографије које и те како завређују да буду део образовања. Оне изазивају емоцију сваком истинском  поштоваоцу националних вредности, и љубитељу писане речи, те се урезују у памћење и добијају место у српској култури које им и припада – закључује Марија Слобода.

www.bigzskolstvo.rs

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.