БЕЋКОВИЋ: Каква је то чланица НАТО-а која зазире од једног поете

ИСКРА на Фејсбуку

(Матија Бећковић) Фото: Марина Лопичић/ ИН4С

Српски академик Матија Бећковић говорио је у интервјуу за Блиц о фестивалу “Ћирилицом” који се одржава у Будви.

Бећковић ће одржати поетско вече на фестивалу, који другу годину заредом организује Јавна установа библиотека Будва у сарадњи са Удружењем издавача и књижара Црне Горе.

Блиц: Позвани сте на фестивал књижевности “Ћирилицом” у Будви, али сте од Демократске партије социјалиста проглашени за немилог госта и оптужени „да не признајете државу Црну Гору, њен језик, писмо, историју, нити иједан напор усмјерен ка бољитку и просперитету грађана“. Који је ваш коментар?

“Мени није јасно како једна чланица НАТО, најјачег војног савеза на свијету, и земља која држи Русију под санкцијама, може да зазире од посјете једног поете, који се с погледом у небо упутио ништа мање него право ка тргу Пјесника”, казао је Бећковић.

Он је у интервјуу одговорио и на питање у вези са ранијом изјавом српког патријарха Иринеја.

Блиц: Недавно је прашину подигла изјава патријарха Иринеја о црногорском режиму који је упоредио са оним усташким. Да ли је, можда, претјерао?

“Патријарх ће по тој ријечи бити запамћен. Мислим да ће она помоћи да се сви они који су га нагнали да то каже коначно мало замисле”, рекао је Бећковић.

Матија Бећковић је живи доказ да поезија није рекла своју последњу ријеч и да се њоме још пуно тога може рећи. Бећковић је пјесничким сликама овај пут проговорио о својим пријатељима, најчешће сабраћи по перу, нижући пјеснички ђердан портрета ових људи, онако како су остали у његовом сјећању, пише „Блиц“

Нижу се имена великана од Бранка Миљковића, Стевана Раичковића, Душка Радовића, Борислава Михајловића Михиза, Дарке и Меше Селимовића, Миће Поповића, Бранка Ћопића, Добрице Ћосића, Миодрага Павловића, Васка Попе, Бате Михајловића, промину између њих сени патријарха Павла, Јована Рашковића, Милорада Екмечића, ни сам песник не зна где ће се и како тај низ завршити…

Књига ће се звати “Моји портрети”. То је збирни портрет мојих пријатеља, са којима сам провео живот. Већ сам неколико пута рекао да је човек оно што памти. Не знам зашто нешто памтимо и по ком критеријуму. Тако је и са најближим пријатељима.

Издвајају се извјесна зрнца, извјесне сцене и доживљаји, све друго се заборавља. Не знам да ли постоји слична књига. Мени је било бесмислено да пишем мемоаре. Али сигурно није бесмислено да забележим оно што је био мој живот. Када говорим о некоме од њих, треба неко да ме подсети да они више нису живи. Почео сам раније са портретима Светог Саве, Карађорђа, Светог Василија Острошког, а наставио са портретима људи са којима сам провео свој век. И издвојило се нешто што се мени учинило да је поезија.

ИН4С, Блиц

Тагови: ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.