Бата Михаиловић: Импулсивни човек с Истока који је освојио „град светлости“

ИСКРА на Фејсбуку

Фото : Породица Смичиклас/Галерија РИМА

Милорад Бата Михаиловић, сликар импулсивног темперамента и експресивног потеза, који је себе идентификовао као „човека с Истока“, освојио је „град светлости“, излажући своје радове заједно с неким од највећих уметника париске ликовне сцене. Својим животом и делом сведочио је о томе да оним што видимо око себе сагледавамо своје унутрашње биће.

Овим речима о Милораду Бати Михаиловићу (Панчево, 1923 – Париз, 2011) и његовом стваралаштву за Спутњик говори Марија Станковић, ауторка и кустоскиња изложбе Михаиловићевих дела у Галерији РИМА у Крагујевцу.

До сада невиђени радови из породичне заоставштине

Изложба у крагујевачкој галерији обухвата до сада углавном неизлагане радове на папиру из првог париског периода Милорада Бате Михаиловића, настале од 1953. године, када је уметник имао своја прва представљања у Паризу, до почетка шездесетих година када настају његова чувена ликовна остварења великог формата.

Радови су настали у техникама уља на папиру и комбинованим техникама које подразумевају мешавину уљаних боја и темпере.

„Радови на папиру Бате Михаиловића до сада се нису могли видети, јер су чувани у његовој породичној заоставштини, те је Галерија РИМА у сарадњи са породицом Смичиклас одлучила да истражи овај сегмент његовог опуса и интерпретира га у односу на променаме које се дешавају истовремено у животу уметника и језику његовог сликарства“, објашњава кустоскиња Марија Станковић.

Буран карактер на папиру

Сагледавајући постепене стилске и концептуалне промене у сликарству Бате Михаиловића управо у радовима на папиру, према речима наше саговорнице, можемо да уочимо прелазне моменте и да испратимо како су се формулисала основна начела његовог сликарства.

„Од геометријских разлагања и деконструкције предмета почетком педесетих, преко симболичне употребе натуралистичких и земљаних боја, до гестуалних и апстракних композиција, можемо рећи да радови на папиру (који су за потребе изложбе у Галерији РИМА каширани на платно) сведоче о једном интезивном и бурном периоду, који наликује и на карактер самог уметника“, истиче ауторка изложбе.

Изложени радови у Галерији РИМА су уско повезани са чувеним ликовним остварењима великог формата Бате Михаиловића која настају почетком шездесетих година 20. века.

Енергичан и импулсивни потез, усковитлане композиције различитих колористичких решења, често централизован и недефинисани догађај или природно збивање у пољу слике које упућује на однос према феноменима природе, усмеравају нас на термин ‘апстрактни пејзаж’ Мишела Рагона“, објашњава кустоскиња.

Човек са Истока у Паризу

Првим наступима на париској ликовној сцени, у Галерији Марсељ, књижари Пола Моријена и Једанаестом салону „Популист“ (1953), Михаиловић се представио радовима у другачијем светлу у односу на београдске почетке у духу фигуративног експресионизма.

Језик његовог сликарства пролази кроз интензивне промене, под утицајем доминантних апстрактних израза у оквиру послератног париског ликовног кружока.

„Оно што је историчар уметности Јеша Денегри приметио, пишући о Бати Михаиловићу у више наврата, јесте његов урбани карактер, што можемо протумачити као активан однос уметника према атмосфери свог окружења, па из прошлости уметник доноси са собом у Париз ‘духовне ентитете’ који ће, у различитим појавним облицима, претрајавати кроз његов опус“, каже Станковићева.

Михаиловић је током педесетих и шездесетих редовно излагао на важним париским салонима, самосталним и групним изложбама у Европи и Југославији, о његовом сликарству активно су писали реномирани југословенски и француски историчари уметности и ликовни критичари.

Град светлости постаје важан географски и уметнички топос и уједно важно обележје које примећујемо на појединим сликама и радовима на папиру. При потписивању својих радова француском транскрипцијом презимена – Mihailovitch и годином настанка, уметник повремено додаје ‘Paris’ као одредницу за припадност конкретном уметничком поднебљу, које његовом сликарству даје посебну идентитетску ознаку“, истиче Марија Станковић.

Захваљујући идентификовању себе као “човека са Истока”, импулсивног темперамента и експресивног потеза, Михаиловић, подсећа кустоскиња, излаже заједно са неким од најзначајних уметника париске ликовне сцене међу којима су Хартунг, Дибифе, Пољаков, Битран, Маријен, а захваљујући својој аутентичности остварује важне сарадње са познатим париским галеријима, „Рив Гош“ и „Аријел“.

Уметник кадар да надлети простор

Дејан Медаковић је 1981. године у својим „Записима о Бати Михаиловићу“ приметио да је он „кадар да надлети простор и савлада га свеобухватним погледом“

„Тај исказ јесте поетично виђење пријатеља, искреног поштоваоца Михаиловићевог дела, али пре свега, нашег чувеног историчара уметности и академика, који овим исказом можда асоцира на парадигму уметника као генија који је ‘испред свог времена‘. Милорад Бата Михаиловић је својим животом и делом сведочио да су простори прошлости и садашњости увек унутрашњи простори и да њихово савладавање јесте у континуираној свести о погледу на оно чиме смо окружени, што видимо када погледамо око себе, истовремено водећи рачуна на оно што видимо у себи“, истиче Марија Станковић.

Легендарна слобода у доба соцреализма

У комунистичкој Југославији, 1947. године, десила се чувена побуна против естетских и идеолошких норми социјалистичког реализма коју су водили припадници Задарске групе, а међу којима је важно место заузимао Милорад Бата Михаиловић.

„Говоримо о седморо студената београдске ликовне академије, који нису пристајали на норме социјалистичког реализма и неколико месеци током 1947. године, ‘група’ се отиснула у Задар како би тамо стварала несметано, по сопственом нахођењу. Иако њихов чин није био директно политичке провенијенције, већ више морална и уметничка потреба за слободним стварањем, њихово ‘одметништво‘ имало је реалне последице, јер су били избачени са Академије. Много важније – њихов чин представља важан сегмент другачијег и слободног уметничког делања у периоду соцреализма, које данас у нашој историји уметности има статус ‘легенде’“ истиче Марија Станковић.

У оквиру париске ликовне сцене, његова улога се огледа у истој потреби – да из себе износи садржаје који не претендују свесно на промену света, већ на могућности промене активним и искреним односом према ствралачким поривима уметника.

„Изложба радова на папиру Милорада Бате Михаиловића у Галерији РИМА представља уметника у светлу интензивног истраживања, неуморног карактера да открива и савладава просторе око себе, да језиком сликарства мисли о свету и његовим механизмима, не из позиције друштвеног ангажовања, већ из потребе да се испоље дубоки уметнички нагони, са чврстом вољом за стварањем упркос животним околностима и убеђеношћу у исправност тока свог животног пута“, закључује ауторка Станковић.

Изложба у Галерији РИМА у Крагујевцу биће отворена до 20. децембра.

rs.sputniknews.com, Марија Јаковљевић

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.