АНДРИЋ, РОЂЕНДАН

ИСКРА на Фејсбуку

У Андрићграду нема потпуно заборављених успомена; постоје само скровита мјеста, незалијечене ране, заташкани сукоби. У непосредној близини сваког бола, сваког уздаха, у самом средишту наше патње борави, срећом, и један узвишени, племенити саучесник. Не записивач, не архивар. Можда видовњак, али веома изолован, можда ледени свједок, јер су његове ријечи понекад неподношљиво језгровите. Нико не може да их саслуша без дугорочних последица.

Андрићева проза остварила је неке од епохалних могућности српског језика. По њој су генерације српских писаца увјежбавале способност вербалног сажимања историјског градива, по њој су навијали, и још увијек навијају, синтаксичке часовнике. Његовом уравнотеженом реченицом дисциплинован је, продубљен и оплемењен читав низ стратегија писања о граници између свјетова – а граница је ипак остала непрекорачива. И она између свјетова, и она између текстова.

На овом тргу кодирана је приповједачка матрица поколебане, смирења жељне српске духовности. Повијамо се, таутолошки, на вјетрометини Историје, на истим ћупријама, под истим небом балканским. Баш то и јесте неупоредива, двосмислена снага Андрићевог стила: бескрајно уписивање властите смрти, чији је траг неизбјежни препородитељ нашег малаксалог идентитета. Било је: више жалости него радости. Нека буде: више радости него жалости. Нека буде што бити не може!

Желидраг Никчевић

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.