А. Дугин: Филм Џокер као апологија одвратности

Филм Џокер је апологија одвратности. Спонзор је Сорош и Фондација за отворено друштво, а филм је упутство за обојене револуције

Мушкарац и жена, заједно, стварају људско биће. Жена сама, без мушкарца, рађа чудовиште. Према Аристотелу, семе је оно које детету дарује Еидос, док мајчински принцип даје материју – лоше семе и јака материја су генеалогија чудовишта. У суштини, ова истина важи и за родитељство. Двоје људи је задужено да подижу дете – отац и мајка. Отац детету пружа сврховитост, док мајка пружа материју и морални одгој. Ако у породици надвладава мајчинска страна, потребно је дете дати његовим кумовима – ако су у могућности да му створе и оца и мајку. Отац је први у свему.

Филм Џокер је апологија одвратности. Спонзор је Сорош и Фондација за отворено друштво, а филм је упутство за обојене револуције. Тај дегенерик, који је одрастао на лековима, са својом лудом мамом, симбол је дегенерације.

Грозан филм, грозан глумац, грозан онолико колико су грозни и они који му се диве… гледање овог филма је као бити заробљен у цревима Хилари Клинтон. Ово је крајња дегенерација људскости, одлучан заокрет према онтологији усмереној ка предмету. “Џокер” је исувише слаб да би био назван човеком, ово је скица предмета који је полудео.

Извор Геополитика.ру, 02. новембар 2019.