27. ЈАНУАР: ДАН СВЕТОГ САВЕ, ЛУЧОНОШЕ НАРОДА СРПСКОГ

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: РТРС

Свети Сава,  сабиратељ је темељног националног духовног  јединства, први архиепископ, родоначелник српског песништва, први просветитељ, први српски књижевник, први законодавац, први прави дипломата, путник, биограф, писац медицинских књига, оснивач болница…једном речју – први родитељ српског народа.

О Савиндану као крсној школској слави народно предање каже да је жито које се скува на дан просветитеља и првог српског књижевника изврсно за ђачко памћење, као и песмица која се изговара пошто се узме жито:

Где год има српско дете

Венац славе данас плете,

Где се српски пише, збори

Тамо свећа данас гори.

Где су српске цркве, школе,

Данас  Српчад Бога моле,

Да им пружи руку свету,

Да достигну жељну мету.

Славе деца школску славу

Царског сина – Светог Саву.

Лица су им пуна миља,

Јер их Светац благосиља!

 

У српској цркви Свети Сава се шест пута у години посебно помиње:27.јануара , на Дан представљања(смрти); 10.маја на Дан спаљивања његових моштију на Врачару; 19.маја на Дан преноса моштију из Трнова у Милешеву; 26.јула на Дан сабора хиландарских светих; 12.септембра на Дан сабора српских светитеља и 5.-децембра помиње се са оцем Симеоном као ктитором Хиландара.

 

Сјајан колут песничких посвета

    За све нас, свештенике, монахе и верне, живот Светог Саве је био и остао узвишени узор и углед како и ми треба да верујемо и поступамо.“

`                            Патријарх Павле

„Све што данас овде блиста на сунцу вечности, огледало се у плавим немањићким очима то нашег мудраца и писца, полтичара и светитеља, без којег вероватно наша херојска нација или не би уопштње постојала, или не бар са њеним данашњим овако изразитим ликовима. Ниједан народ није имао заслужнијег човека. А потпуније, отменије, чистије и поноситије личности мислиоца и мистика не налазим  нигде другде.“

Јован Дучић   

    У историји политичкој има мало тренутака за нас, значајнијих од онога када Сава 1208 год. одлази у планину Атоса да после аксетског живота и медитације, испружи  над државом своју коштуњаву руку средњевековног, великог државника.

Ако у немањићкој епохи историје наше државе има величине, у многоме је то можда Савина залсуга, али да је морал, вискоки морал, кроз векове, највеће дело нашег народа, светла сен те руке над нама сачувала, то је чињеница јасна и извесна. После Савиног живота  народ је пренео на себе све снажне црте његовог карактера. Његови етички појмови прешли су пут до најнижих балканских слојева. Чврстина и величина његовог карактера и морала огледају се већ у првим списима о њему. У великих наших средњевековних писаца, у Доментијана и Теодосије, Данила, сазнање да је Сава не само један од најевћих људи, него и наморалнијих, види се јасно у речима којима ти писци трубе славу његову, али је то сазнање данас непобитније него икада…“

Милош Црњански

   

ЗЛАТНА СВИРАЛА

(…)

Он не бјежи к свом бијелом двору,

Нити бјежи у Шару планину,

Већ он бјежи цркви Вилендару,

Ту се успут покалуђерио.

Свети Саво јесте оно био,

Којино се и дан-данас слави

У србаљском роду и народу.

        Народна песма

СЛАВИ ОТБЕГНУВ

Слави отбегнув, славу обрете, Саво,

тамо отјуду, слави јави се роду.

Рода светлост вери светлост презре,

тем же роду светило јави се всему.

Ума висота сана висоту сврже,

тем убо ума више доброту стиже.

Слова славе Саве сплете Силуан.

            Силуан

ТРОПАР СВЕТОМЕ САВИ

Славни Саво,

Божија уста поставши,

из уста вука противна

народ отачаства ти избави,

и преведи на радост и весеље

оне што поју песму светлости!

    Милешевац, 13.век

ИКОС ДРУГИ

Као јелен на источнике водне

одјурио јеси, богомудри Саво, у Свету Гору,

иштући пића животоносног

оставио си владара родитеља и светску славу,

пустињу и ништету заволео јеси

желећи да просветлиш људе своје,

који просветљени тобом

блажећи те вапимо овако:

Радуј се, красни узоре човекољубља,

радуј се, пуна меро истинитог отачаствољубља,

радуј се, богопријатна жртво што себе за род жртвова,

радуј се, што по наређењ Божјем светског одрече,

радуј се, што Бога више од родитеља заволе,

радуј се, пуно кандило што самог себе Богу принесе,

радуј се, што собом народ свој од несазнања ослободи,

радуј се, што уместо пропадљивог непропадљиво заволе,

радуј се, светитељу Саво, српски просветитељу.

 

(Непознати писац, 14.век)

 

СВЕТИ САВА

(…)

Круну није хтео, није хтео славу,

Али круна  сама дође му на главу.

Он се хтео сићи свом народу ближе,

Он се хтео спустит` – а тиме се диже.

Дух нас његов купи сред Божијег  храма,

Дух  је његов звезда над нашим школама.

 

Савино су тело Турци сагорели

И његов су пеп`о на ветар изнели, –

И где год је трунка пепела му пала,

Ту је нова љубав к роду засијала.

 

Данас  цело Српство његов спомен слави:
„Ускликнимо с љубављу светитељу Сави!“

 

Јован Јовановић Змај

 

СПОМЕН СВЕТОГ САВЕ

(…)

Ал` дух посвећен  Светитеља Саве

К`о јасна звезда над Србијом трепти,

Па зато народ у храмове лети,

Да свето име светитеља славе.

 

Побожно Српство на све стране сада

Подигнув` очи горе небу плаву –

Скрушеним срцем на колена пада,

Вапије свога заштитника Саву!

 

О! Свети Саво, молимо те данас

Позри на твоју Србадију листом –

Смиреним срцем, с целом душом чистом

Клањамо с` теби! – а ти Богу за нас!

 

Стеван Владислав Каћански

 

СВЕТИ САВА

(…)

То бејаше Растко. Син Немањин то је,

Што је царске дворе оставио своје –

Јер га љубав гони, јер га жеља слама,

Да постане слугом Божијега храма.

 

Црн себарски плашт му млада плећа краси,

По коме су пале коврџасте власи.

 

И над лепом главом у дубини мрака,

Сјајан колут сија од најлепшег зрака.

 

Војислав Ј.Илић

 

ДРЖАВОТВОРАЦ

 

Народна се лађа колебала тешко,

Немоћна изнутра, споља разбијана;

Требала је глава и срце витешко

Да учврсти лађу ода свију страна.

И роди се срце, и јави се глава:
И витез и мудрац и светитељ Сава.

(…)

Многи цари бише у српскоме роду,

Трудише се много за народ Немањин

И посташе славни по доброме плоду:
Труд је био њихов, а благослов Савин;

Свак по једну круну понесе на глави

Но све круне царске припадају Сави.

 

Монах Тадија(Владика Николај Велимировић)

 

САВА НА ЛОМАЧИ

 

Ко је то са мном

на Врачару

био спаљен

 

Једна сен

на крсту

док сам горео

васколик

 

Мноштво је чуло

глас и видело

 

Младенац и Реч

срећу се у облику

новорођенчета

 

Штит је изведен

из неба

и пламен је сишао

мислен

 

Тај пламен што је у мени

хваљен

и васељен

 

            Васко Попа

 

СТУДЕНИЦА

 

У скоку кошуте понад литице

Звездано кубе Студенице

Разрасла луча  из варнице

 

Обиље зрака из ризнице

Уткане молитве бројанице

Плам златне воштанице

 

У благом певу голубице

Засветли мудро Савино лице

Блаженим  појем Богородице

МИЛИЦА КРАЉ

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.