Зоран Шапоњић

Божић не помињати, Богу се не молити, у цркву не ићи

05.12.2021.

Реч “Божић” не користити, Богу се не молити, у цркву не ићи! Полако али сигурно, та нам времена стижу. Право из Брисела, по стандардима ЕУ!

Дао Бог да грешим, али, тако је.

Ево, Европска унија усвојила па послала на дораду нови правилник назван “Упуства за инклузивну комуникацију”. У правилнику, поред осталог стоји и упутство  да се помињање “божићних празника” избегава, јер, то може бити стресно за оне који Божић не славе! Сем тога, убудуће, по новом правилнику биће неприхватљиво обраћати се људима са “даме и господо”, “госпођице и госпођо”, јер, све је то против новог, родно равноправног језика који нам полако стиже у куће, и који ће и Србија морати да прихвати јер, авај, нама другог пута до пута у ЕУ нема.

Не треба сумњати, следеће упутство, правилник који ћемо добити из ЕУ односиће се на крсну славу. “Крсну славу не славити” јер, то може бити стресно за оне који не славе! У цркву не ићи, јер, то може бити стресно за оне који у цркву не иду!

Претерујем? Дао Бог да је тако.

Ево, у Америци већ дуже време, подсећа социолог Миша Ђурковић, трају спорови око Божића који “полазе од идеје да овај празник треба заменити “универзалним” празником, будући да “прослава Божића, вређа атеисте, припаднике “филозофских покрета” и дугих конфесија! Сада та расправа стиже у Европу, а брзо ће и у Србију, у то не треба сумњати. Никако.

Јер, сем ЕУ ми друге алтернативе, другог пута немамо.

И, хоће ли се ове идеје примити у Србији? Хоће наравно.

Ево, је ли пре пар месеци устала у Србији и кука и мотика када се једна учитељица  у једном граду у сред Србије дрзнула да окади учионицу тамљаном? Јесу ли скочили поборици инклузивне комуникације да бране родну равноправност? Јесу. Јесу ли се данима згражавали над тамајаном у учионици? Јесу.

Је ли други пут устала кука и мотика у Србији кад су у једној школи решили да на почетку сваког радног дана читају Оченаш?

Јесте!

Какав злочин! Да деца у учионици изговоре Оченаш!

Је ли трећи пут устала кука и мотика у Србији када је одлучено да се на почетку школске године, уочи првог школског часа ђацима преко разгласа пушта химна Србије – “Боже правде”?

Замислите – химна!

Па још – “Боже правде”!

Неизрециво непочинство!

Страшно!

Јесте, устала је и кука и мотика. Хоће ли и наши инквизитори устати да избаце реч Божић из јавног простора?  Хоће наравно.

Шта ли би данас рекао Достојевски када је још у своје време, када се Божић увелико славио а “универзални празник” још није био на дневном реду записао осећај да “када иде у Европу као да иде на гробље”?

Ништа. Не би му ни дали да уђе у Европу са својим ставовима противним “инклузивној комуникацији”.

А ми овде? Да се спремамо за “универзални празник” под заставама дугиних боја. Када ћемо сви бити срећни и радосни, “инклузивно комуникативни”, родно равноправни, и када неће бити Божића и када неће бити ни Европе ни нас.