БРАТСКИ ЗАГРЉАЈ: У Андрићграду откривен споменик браћи Соколовић – Мехмед-паши и патријарху Макарију

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: Милош Цветковић

Братски загрљај на капији Андрићграда, на обали Дрине! Уз речи Матије Бећковића да је то споменик „каквог није било и каквог неће бити“, и који „најбоље пристоји управо Андрићграду“, и звуке чувеног српског „Марша на Дрину“, споменик браћи Соколовић, Мехмед–паши и његовом брату патријарху српском Макарију, открили су данас у Андрићграду председник Репбулике Српске Милорад Додик и изасланик председника Србије Никола Селаковић. И на споменику поруку – „Не била вас вешег брата жеља како мене у брата мојега“.

Свечано је данас било у Андрићграду. Певао је хор „Србадија“, наступио оркестар МУП-а Републике Српске и чувени трубач Марко Марковић…

Беседио је Матија Бећковић који је рекао да се у „највеће историјске догађаје који су се одиграли на Видовдан, убраја и овај данашњи, откривање споменика браћи Соколовић, коме нема равна у српској симбологији“.

– Овај чин српски народ чекао је вековима. Откако је света и века није било ни оваквог споменика, ни овакве браће, ни оваквог града, ни оваквог мотива каквог нема ни код Шекспира. А, где се то могло десити ако не у Андрићграду, и ако не на Видовдан – рекао је Бећковић.

Фото: Милош Цветковић

Предсједник Републике Српске Милорад Додик изјавио је данас у Андрићграду да се Срби морају окупити око Србије и Републике Српске, јер су их страдања учила да тамо гдје нису имали своју државу, нису имали ни слободу и били су лака мета онима који су хтјели да им, узимајући слободу, узму животе.

„Важно је да се не стидимо свог идентитета, да поштујемо, величамо и будемо поносни припадници једног народа који је издржао много више него што би то већи и многобројнији народ издржао“, рекао је Додик обраћајући се бројим званицама на обиљежавању стотину година од велике побједе српске војске у Првом свјетском рату.

Он је истакао да се данас обиљежава велики дан у коме су Срби масовно старадали, који су изгубили значајан дио своје популације, у коме су били на побједничкој страни, а историја их је довела у позицију да на крају тог вијека буду поново сатанизовани, буду на страни наводне кривице, у нечијој жељи да им се изгубе не само државе које су створили, него и цијели национални идентитет.

Фото: Милош Цветковић

„Зато је важно посматрати тај вијек са освртом шта то значи за Србе који су на страни слободе, на страни побједника, стварајући своју државу стварали и друге државе за друге народе, јер нису били себични да дијеле и да узму слободу само за себе, него за све који су живјели на овим просторима“, нагласио је предсједник Српске.

Како то изгледа у изведби ових простора, додао је он, видјело се на крају прошлог вијека када су Срби остали беспотребно дуго да бране Југославију која се показала као мјесто значајне политичке грешке и промашаја српског националног и политичког бића у прошлом вијеку.

„Тај Велики рат однио је много наших сународника, смањио снагу наше нације, и читав вијек иза нас био је вијек упорног опорављања које и дан данас траје“, нагласио је предсједник Српске.

Додик је рекао да је, као предсједник Републике, поносан што прослављени српски режисер Емир Кустурица није одустао да гради овај град, мада је неколико пута био у прилици да одустане.

Фото: Милош Цветковић

„Остали смо заједно у напорима да се овдје окупљамо, да овде буде мјесто уједињења свих нас, да се на овој митској ријеци сретну Србија и Република Српска и да овде кажемо да су Срби јединствен народ по свом идентитету, својој вјери, језику, писму, по својој крсној слави, да не постоји босански, хрватски или неки црногорски Срби. Постоје једино и искључиво само Срби и зато ово треба да послужи свима нама“, поручио је Додик.

Он је изразио задовољство што је учесник данашње манифестације и што може да свједочи о томе да српско национално истрајавање може да превазиђе све муке и да подари добро овом народу.

Према његовим ријечима, окупљање око српске националне идеје не смије да буде ствар националног или индивидуланог стида било кога.

„Ми не можемо да живимо у илузијама ако је Југославија, а јесте, била илузија српског народа. Не можемо поново да буде још једна илузија у виду БиХ“, рекао је предсједник Српске.

Он је истакао да Срби желе да граде свој национални идентитет кроз оно што му припада, а то је држава, упитавши зашто то кога вријеђа.

„Зашто се не смије јасно да говори о српским циљевима, зашто не смијемо да славимо и наше побједе, па и наше поразе. Али ту смо да кажемо – ми желимо мир“, поручио је Додик.

Он је подсјетио да су Срби прихватили на крају грађанског, отаџбинског рата да Дејтонским споразумом буду у БиХ, мада је њихова идеја почетком 90-их година била независна, самостална држава у заједници са Србијом.

„Не смијемо да престанемо да причамо о њој. Могуће је да је она заустављена, али ако Срби немају ширину и слободу као Република Српска и народ да живе у заједници која се зове БиХ зашто би трошили своје деценије, своје године, свој национални и свој људски идентитет и капацитет. Ми морамо да знамо шта хоћемо“, нагласио је Додик.

Фото: Милош Цветковић

Он је рекао да обичном човјеку, суоченом са свакодневним проблемима, те ствари можда изгледају недостижне и да се за њих не вриједи борити, али да морају знати да Срби никада нису добили нешто што нису борбом добили и што нису тражили.

Додик је захвалио Србији што је, у капиталном смислу, и поред тог братског загрљаја који се очекује, значајан улагач у многе пројекте које се реализују широм Републике Српске.

„Ми морамо ослободити наше умове и усмјерити се тамо гдје нам је мјесто“, нагласио је он.

Предсједник је најавио да ће од идуће школске године наставни програми из националних предмета Републике Српске бити исти као и у Србији.

„Само прије неколико година то је било брањено у настојању да се створи једна прича коју смо раније чули о наводном босанском народу, о наводном босанском језику и наводном босанском писму“, додао је он.

Зато је важно, истакао је Додик, да се Срби не стиде свог идентитета, да поштују и буду поносни припадници једног народа који је издржао много више него што би то већи народи издржали.

„Будите окупљени око сваке добре српске националне идеје и то не значи да ћемо дирати друге – нама је до мира и слободе“, поручио је предсједник Српске.

– Данас када обиљежавамо 100 година од завршетка Првог свјетског рата, бићемо криви што обиљежавамо побједу. Ако се користимо језиком фудбала, српски народ је у два свјетска рата забио спектакуларне голове, а одмах иза ратова пуцао сам себи у властиту мрежу – рекао је Емир Кустурица на данашњој свечаности у Андрићграду.

Фото: Милош Цветковић

– Коллико смо криви према себи и свом населеђу најбоље говори и овај дан. Требало је да прође 500 година па да откријемо загрљај браће Соколовић, споменик Макарију и Мехмед паши чија појава стоји насупорт тврдњи и идеји да нема рата док не удари брат не брада – рекао је Кустурица.

Изасланик председника СРбије Никола Селаковић пренео је у јучерашњем празничном дану у Андрићграду и Вишеграду братске поздраве Србије Републици Српској.
– Данас смо овде пред Андрићградом доказом шта може да учини духовни рад. Видовдан је доказ да упркос свему постојимо – рекао је Селаковић, преносећи захвалност Емиру Кустурици за његове подухвате.

Селаковић је у обраћању присутнима на обиљежавању стотину година од велике побједе српске војске у Првом свјетском рату нагласио да Србија поштује сваку државу и свако уређење у свом окружењу, а Републику Српску воли, вољела је и вољеће докле год постоји.

Он је напоменуо да је речено много о томе шта Видовдан симболизује, подсјећајући да је Први свјетски рат који је започет на Видовдан 1914. године, окончан Версајском мировном конференцијом на Видовдан 1919, иако су ратна дејства престала 1918. године.

Фото: Милош Цветковић

Селаковић је рекао да је Версајску конференцију поменуо зато што је том приликом утврђено да је Краљевина Србија у Великом рату изгубила 1.247.435 становника, 26 одсто укупне популације и 66 одсто мушких глава од 18 до 55 година.

„Докле свако од нас постоји, то треба да памти и да зна да није тих 1.247.435 метака, маљева убило толико Срба. Убило их је толико, али за три, четири, пет пута више, јер би нас толико било да нисмо слободу плаћали тако високом ценом или нас не би било, да се нисмо борили за слободу“, истакао је Селаковић.

Он је указао да је прије 110 година у једном писму Стојан Новаковић навео да је „духовном раду једина граница наша добра воља“.

„Данас смо овдје пред Андрићградом, доказом, шта може да учини духовни рад који нема ни граница ни брда, доказом да Србија и Српска поштујући политичке границе раде на оном плану који за границе не зна. Раде на духовном раду и јединству српског народа који не може да оспорава нико“, нагласио је Селаковић.

Он је рекао да се захвалност за то, уз велике напоре финансијске и материјалне Србије и Републике Српске, дугује човјеку који је имао идеју и визију да тако нешто започне, домаћину данашње свечаности у Андрићграду Емиру Кустурици.

„Хвала Вам што истрајавате у томе, што нас окупљате и подсећате на мисли великог Стојана Новаковића и ономе чему данас присуствујемо, а то је рад на духовном зближавању. То је нешто што не може нико да разруши и сломи, нису успели многи ни претходних хиљаду година, а уверен сам да још за минимум толико неће многобројни и силни у томе успети“, истакао је Селаковић, обраћајући се Кустурици.

Срна, Искра

Тагови: , ,

1 коментар

  1. Радомир М. Мисаљевић каже:

    Свестан сам величине дела постављања споменика.
    Хвала Кустурици.
    Срби добијају своју ренесансу.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.