Велика и историјска победа: Званично признање међународног поретка да је Крим – Русија

© Sputnik / Игорь Руссак /

Одлука међународног арбитражног суда у Хагу, којом су одбачени захтеви Украјине у спору са Русијом око права обалне државе у Црном мору, Азовском мору и Керчком мореузу, означава правну и политичку победу Москве над Кијевом. A индиректно, и признање руског суверенитета над Кримом, оцењује бивши украјински депутат Владимир Олејник.

Као бивши председник суда, Олејник као кључну улогу у вишегодишњем судском спору истиче улогу руског правног тима, који је „одрадио изузетан посао“ .

Такав исход последица је добро припремљене и правно утемељене аргументације руске стране, оцењује он.

Значај ове пресуде је, пре свега, у томе што по први пут у историји један правно обавезујући документ признаје статус Керчког мореуза и Азовског мора као унутрашњих вода које припадају сувереној територији Русије.

„Суђење је трајало око 10 година, а у том процесу је пет чланова суда, укључујући представнике Велике Британије, изнело став да је Русија у праву и у потпуности су одбацили захтеве Украјине“, наводи Олејник.

Конкретно, покушаји Украјине да оспори суверенитет Русије над Кримом и припадајућим акваторијама пред међународним судом претрпели су неуспех. Арбитражни суд у Хагу ускратио је Кијеву право на било какве „компензације“ и „репарације“ од Русије за коришћење природних ресурса у водама око Крима, а такође одбијен је и захтев Украјине , који су подржале западне земље, да се Керчки мореуз прогласи „међународним“, чиме би се омогућио слободан пролаз бродовима свих држава, укључујући и ратне бродове.

Поред тога, арбитража у Хагу одбацила је захтев Украјине за демонтажу Кримског моста, као и све оптужбе Кијева о наводној штети коју је Русија нанела животној средини у водама око Крима, подсећа Олејник.

Он додаје да одлука арбитражног суда у Хагу није изазвала „одушевљење“ у Украјини, јер је кијевски режим , како је рекао, очекивао да ће украјински захтеви и „све оно што је наведено против Русије“ бити у потпуности усвојено.

Олејник оцењује да су украјински захтеви били „претерани и политички обојени“, уз приступ да ће „све што се изнесе бити уважено“, што у судском поступку, како каже, не функционише, између осталог и зато што судије углавном воде рачуна о сопственој репутацији и одлуке доносе на основу доказа и квалитета правне аргументације , а не политичке жеље страна.

Он такође напомиње да Русија има врхунски кадар, док је Украјина након политичких промена и лустрације изгубила велики део искусних правника и дипломата . Због тога, како тврди, у институцијама је остала слабије обучена структура која је погрешно очекивала да ће међународне инстанце аутоматски и „уз аплаузе“ прихватати украјинске захтеве без озбиљног доказног поступка.

Руски адвокати додају да је важан и временски контекст, истичући да више није период 2022. или 2023. године, када је, по њиховим речима, било уобичајено да се Русија у међународној јавности аутоматски оптужује и осуђује . Сада је такав приступ у многим озбиљним институцијама ублажен или је нестао, и више је заснован на правним аргументима и материјалним доказима.

Зашто Кијев и Запад ћуте

На питање да ли се ова судска одлука може тумачити као признање суверенитета Русије над Кримом , Олејник каже да се из ње могу извући индиректни закључци у том правцу. Другим речима, међународни суд је први пут признао суверенитет Русије у новим границама .

„Постоје директни и индиректни докази. Овде је, чини ми се, реч о индиректном признању, јер је и сама Украјина признала Русију као субјекта ових односа… Суд је донео одлуку и ту се назире елемент признања руског суверенитета над том територијом — индиректно. Директног нема, нигде га нећете наћи, али из саме одлуке суштински се такви закључци намећу“, истакао је Олејник.

Он сматра да ће кључна територијална питања и коначан исход украјинског сукоба највероватније бити одређени на бојном пољу , а затим се формализовати кроз међународне споразуме и договоре о капитулацији.

Даље наводи да Русија инсистира да резултати, без обзира да ли су постигнути политичким и дипломатским или војним путем буду међународно „запечаћени“ кроз одлуке Уједињених нација , како би добили формални легитимитет, док, како додаје, ова одлука хашког суда може бити инкорпорирана у тај процес.

Говорећи о реакцијама Кијева и Запада на ову пресуду, Олејник очекује да ће кијевски режим наставити да делује у оквиру формата као што је Г7 , јер се сада, како оцењује, акценат са „силе права“ помера на „право силе“ .

Он сматра да не треба очекивати значајне или јавне реакције Запада на ову одлуку, јер су у фокусу важнија глобална политичка питања, попут односа са Ираном, самита Г7, украјинског сукоба и могућих састанака америчког и украјинског руководства.

„Ово питање је за Запад на петом или шестом месту. Пратио сам и приметио да ова тема није стигла ни до украјинског друштва. Да је било победе, да је одлука донета против Русије то би била вест на свим насловним странама у Украјини и на Западу, али по правилу, када се деси нешто непријатно за њих то, у најмању руку, прећуткују“, каже Олејник.

Он додаје да је Западу тешко да јавно оспорава одлуке међународних судова, јер би то значило довођење у питање сопствених представника у тим институцијама, што би било политички и институционално проблематично.

„ Суђење је трајало 10 година и било би апсурдно да кривите свој систем који је делегирао најпринципијелније и најобјективније судије. Дакле, по правилу, у таквим случајевима, најбоље је заћутати и правити се да се није ништа озбиљно десило“, каже Олејник.

Статус Крима је одавно решен

Позивајући се на резултате референдума из 2014. године, Олејник заступа став да је статус Крима већ фактички одређен и да би временом могао бити и међународно прихваћен. При томе истиче да то питање не захтева никакво додатно признање, јер је исход референдума прилично убедљив и коначан.

По његовом мишљењу, да је резултат био тесан онда би постојао простор за полемику, али за припајање Русији гласало је преко 90 одсто гласача , што, по њему, показује јасну и неспорну вољу становништва.

Наш саговорник оцењује да становници Крима, упркос постојећим тешкоћама, не доводе у питање своју одлуку и не желе повратак у систем , који, рецимо, уместо традиција и православља пропагира истополне бракове.

Закључује да ће се ови елементи — укључујући одлуке хашког суда и референдумске резултате — вероватно у будућности узимати у обзир у оквиру ширих међународних споразума који би били потврђени у Уједињеним нацијама.

Званична Москва истиче да ова одлука представља тачку на дугогодишњи процес који је почео још пре него што су се геополитички односи додатно заоштрили.

Трибунал , састављен од пет независних арбитара из Алжира, Велике Британије, Мексика, Русије и Републике Кореје, донео је једногласну одлуку, а процес је завршен у корист Русије, пошто је суд одбацио бројне захтеве Украјине која је оптуживала Москву за кршење више десетина чланова Конвенције УН о поморском праву .

Москва ову арбитражну одлуку тумачи као значајан пораз Украјине и Запада у „правном рату“ који су водили против Русије.