ЛОМПАР: Aндрић и Црњански били против заједнице са Хрватима

Несумњиво једна од најоригиналијих личности у нашем 20. вијеку Милош Црњански подијелио је злехуду димензију српске историјске судбине у прошлом столећу и он је тога био свјестан већ половином, а нарочито пред крај свог живота.

Овим ријечима Мило Ломпар, историчар књижевности, филозоф, професор и председник Задужбине Милоша Црњанског, описао је великог српског писца, гостујући у емисији „Ћирилица“.

– Рођен 1893. године у Чонграду, живео је у Хабзбуршкој монархији, а у Темишвару се школовао. Послије је говорио да је „као и сви рођени на периферији нашег народа у себи понио велику љубав за српску књижевност и претјерани националн осјећај“. Ипак, тај осјећај Црњански је изградио у односу са сложеним свијетом Хабзбуршке монархије, гдје су се Словени осјећали угроженима и потиснутима, објаснио је Ломпар.

Као врсни познавалац биографије Црњанског, Ломпар је изнио податак како је 1935. године Црњански у чланку написао да је „главна грешка приликом стварања Југославије била у томе што није повучена разлика између побједника и поражених“.

– Дванаест година прије тога Иво Андрић у писму Зденки Марковић пише „уједињење ће изгледа бити потребно да се спроведе поново, јер ово прво је за Загреб било прејефтино“. Њих двојица мисле исто, само што Андрић говори приватно, а Црњански јавно, подсјетио је Ломпар и додао: „У овом тренутку када смо ми поражени од западних, тачније америчке силе, они желе да ту разлику учине невидљивом. Они желе да наш отпор учине непостојећим, зато му морамо дати најприкладнију форму, а то је културна интегрализација, односно формирање културног модела који мора постојати и у Бањалуци и у Херцег Новом и у Врању. Не говорим о југословенском интегрализму, него о српском“.

Ломпар сматра да се то може догодити само „уколико се политика Београда промијени и то тако да не подлеже притисцима“.

– Патимо од недостатка колективне воље и унутрашњег осјећања да се другачије политички конституишемо. Недостаје нам у овом тренутку национална политичка оријентација као нешто што би представљало кључни моменат да се обликује другачија политичка стварност, закључио је Ломпар.