ОДНОЙ ЛЕВОЙ

Говори Алексеј Арестович, украјински филозоф, официр, бивши саветник Володимира Зеленског:

„Русија побеђује Украјину и Запад дејствујући на минималном нивоу својих могућности. Да, мобилизација је у Русији крајње непопуларна, али верујте ми, ако би је Путин прогласио, Руси би је прихватили, нема се куд. Осим тога, он би могао да затражи још 150.000 Севернокорејаца, уместо 50.000. Постоје начини да се то брзо обави, за пола године или годину. Али он то за сада не ради. Он предочава Западу следећу ствар: Русија у овом сукобу не троши 40% свог буџета, као у време Великог отаџбинског рата. Она троши 5-7%, што је безначајно. Путин води рат тако да уникални задатак решава као висококвалификовани играч: растура Запад и стратешки преуређује светски поредак, притом трошећи 5-7% буџета, тако да обични Руси рат готово и не примећују. По руски, таква борба се назива: `одной левой`. А шта стоји иза тога? Стоји порука која се шаље западним политичарима: `Момци, средили смо вас левом руком. Ако и даље будете тврдоглави и наставите да глумите беле господаре, ми се можемо мало напрегнути, мало притегнути каиш и укључити не 5% буџета, него 50%. И тада у Украјини неће наступати наших 700.000 против украјинских 1.200.000, као сада, него, например – милион и по.` И шта мислите, колико би тада трајао херојски отпор украјинских снага, макар им дали све атакамсе и патриоте на планети?

За Русе, ова борба има сакрални значај. Због тога је Путин унео нови фактор у међународну политику. Уласком у Украјину он је свима поручио: наступило је време кад су крупне државе, рецимо Русија, за своје истинске  вредности спремне да примене оружану силу отворено, а у случају неопходности, и нуклеарно оружје. Тако је подигнута највиша лествица. Сад сви који то желе да оспоре морају да примене силу упоредиву са руском силом. А осим тога, они који то желе да оспоре морају бити метафизички, онтолошки спремни да иду до краја, до смрти, штитећи своје вредности, зато што у таквој реалној тучи побеђује онај који је спреман да иде даље него његов противник. А сад логично питање. Шта ће Сједињеним државама рат за Украјину, кад они имају огромне перспективе сарадње са Русијом? И шта тој Путиновој спремности да због Украјине, као исконски руске земље, иде до краја, до нуклеарног рата, шта томе може супротставити нека друга држава?“

(Ово сам морао да преведем и објавим, због пријатеља који се информишу преко углавном срамних српско/црногорских медија, па ме забринуто припиткују: „Шта је са Русима, нешто споро напредују?“ – Ж. Никчевић)