ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ: РАТ НА УКРАЈИНИ: ЗАПИС ОД ПРЕ ЧЕТИРИ ГОДИНЕ

Фото: manhhai/Flickr

Рат између Русије и Украјине, који је подстакао НАТО пакт, траје, суштински, од 2014. године. Сада му се ближи тринаеста година. Људи гину, бол се диже у небеса, а многи и даље ствари сагледавају из неке „ружичасте“ перспективе. Од када је све почело, било ми је јасно да се неће лако завршити, јер НАТО Империја има за циљ да коначно уништи Русију и опљачка све њене ресурсе. У октобру 2022, дао сам интервју Бранимиру Нешићу, челнику ИК „Катена Мунди“, у коме сам о томе говорио. И јасно рекао да сам тај рат очекивао од почетка последње деценије 20. века. Не због своје памети, него због тога што је, кад је Русија у питању, много шта речено и проречено. 

Мало подсећање на тај интервју је истовремено огромна туга због братоубилаштва које се не зауставља. А Русија, ако не победи, сви православни ће бити побеђени, и крај историје се назире у крвавим маглама власти антихриста. Вреди памтити и молити се Богу да нам дарује времена за покајање. 

Бранимир Нешић:

Споменуо си малопре књигу професора Слободана Антонића „Два заветна народа: Руси и Срби“. Како гледаш на овај сукоб који се дешава у Украјини? Против кога Русија ратује и да ли је у питању један жесток сукоб цивилизација, са једне стране Руске Федерације и Русије, руске цивилизације, а са друге стране Колективног Запада?

Владимир Димитријевић:

То је прво братоубилачки рат. Руси и Украјинци су један народ и ово што се дешава, то је као кад би ратовале Србија и Црна Гора, а не Србија и Хрватска. Страшна се ствар дешава.

Значи, ја никаквих тријумфалистичких осећања немам и ако Руси уђу у Кијев, они треба да уђу погнуте главе, без обзира на победу. Јер крвави братоубилачки рат је последица комунизма, стравичног комунизма и последица једне велике неактивности Руске Федерације на очувању Украјине у саставу свога света, а опет је за то крив комунизам, који је Украјину препустио тек тако и они који су дошли после Горбачова, као што је Јељцин, нису предузимали ништа да земља у којој је 80% становништва било за очување заједничке државе, дође у ово стање да сад има нацисте који Русе мрзе, као што усташе мрзе Србе. Нису то мале грешке.

Игор Друз, један изузетан украјински мислилац, 2014. дао је интервју Печату Наташи Јовановић и тад је рекао: „Ја сам годинама ишао у Русију, упозоравао надлежне да се у Украјини спрема велики нацизам и русофобија која ће се изродити у страшне ствари. Међутим, они су ми се подсмевали и говорили, ако си тако паметан, зашто ниси богат?“ Е па, сад то мора се плаћа крвљу.

То један део стране. Значи, оно што сам малопре рекао, ни један родољуб и национално освешћени човек, не гледа кроз прсте грешкама својих. Ми све то знамо. Али, ово заиста јесте рат у коме НАТО користи Украјинце као топовско месо против рођене браће Руса и то је Марко С. Марковић најавио, кога је такође обајвљивала Catena Mundi и објављиваће га ако Бог да, у свом тексту „За савез православних народа“ 1991. рекао је да ако се православни не освесте и уједине пред лицем Колективног Запада, њих чека страшна судбина, биће раздробљени и разбијени. Прва домина која пада биће српски народ и Книнска Крајина, а све треба да се заврши у Украјини. Главни циљ Колективног Запада је да изазове нуклеарни рат између Украјине и Русије. 

То је Марко С. Марковић објавио у књизи „Православље и нови светски поредак“, коју је објавио, својевремено, библиотека „Политика и образ“, коју је основао покојни Небојша Крстић. Текст је из 1991. Тако размишља истински аналитичар који је истовремено и православни хришћанин.

Ја сам 1995. написао текст и објавио га у часопису „Образ“, који је издавао Небојша Крстић, при цркви Светог Александра Невског, „Уочи битке за Русију“. Не зато што сам ја паметан, него је то проречено. Наши свети оци су рекли да ће тако бити. Владика Теофан Бистров, чувени подвижник и молитвеник, још је у Другом светском рату је рекао ( он је умро ’43. у Француској ): „Какав је ово рат? Јесте тежак, јесте страшан, али он није ништа према оном рату који ће свет повести против Русије када Русија једина буде сачувала православље“.

И ми знамо да је Карл Билт 2014. рекао: „Да је руско православље опасније од исламског тероризма“.

Молим! Значи, ја сам ’95. објавио текст, не због своје памети, него је то речено. То је то! То је што се могло прочитати и зато, заиста, Колективни Запад у свом нихилизму, у свом дубоком осећању смрти!, креће на Русију, да би је уништио. Јер Шпенглер је у „Пропасти запада“ рекао да је Толстојево хришћанство, социјално-реформистичко, заблуда. Он је говорио о Христу, а мислио је на Маркса. Хришћанству Достојевског припада будући миленијум. Молим вас, то је рекао Шпенглер.

Да се не би остварило то хришћанство Достојевског, да Русија као алтернатива једном нихилистичку поретку смрти Бога, како би рекао Ниче, не би могла да иступи у име читавог човечанства, поведен је овај рат. Украјинци су топовско месо и страховита жртва, а Руси морају да плаћају своје заблуде, али они се сада, устају и подижу на један величанствен начин.

Први велики хришћански закони донети после Француске револуције, као реакција на Француску револуцију, а њу је ширио прво, Наполеон и по читавој Европи се мало-помало проширила и дошла до краја, сав отпор је био узалудан – то су закони Руске Федерације, која уноси у устав да је заједница мушкарца и жене, само то може бити брак, која забрањује пропаганду НАТО-квази-вредности и која устаје да брани хришћанство и Владимир Путин је то отворено рекао. Значи, од једног КГБ-овца, додуше радио је у спољашњој обавештајној служби – нико није поставио питање зашто је Џорџ Буш Старији био шеф ЦИА-е, то нико га није питао. Од човека који је класични плод совјетске епохе, Путин је израстао у човека који у свом кључном говору приликом повратка Новорусије у састав Русије, изговара Иљинове речи и који изговара речи Христове: „Кад је Запад у питању, по плодовима ћете их познати“.

Пазите, је ли то мало? Да нам је неко рекао пре 10 година, то ће се десити у свету, да ли би смо му веровали? Не! Јер је изгледало да је тријумф НАТО-нихилизма незаустављив. У том смислу то јесте та борба и ми знамо све грехе, све слабости и све пропусте наших, али знамо управо оно: они против нас ратују због онога што је нама Христово и ми сада подижемо хришћански барјак бранећи заветне вредности. Зато је књига Слободана Антонића веома значајна – ја је свима препоручујем. Она је приступачна сваком џепу јер на крају крајева, та „Catena у џепу“, мала библиотека, коју имам част да уређујем, има тај циљ да на озбиљан начин, али сажето, понуди одговор – зашто смо ми заветни народи.

И сад се видело, Русија је све време хтела и за време Путина, да уђе у западни систем. Он није желео да буде тоталитарац јер је Русија преживела Лењина и Стаљина и логоре и све. Он је желео да његов народ и његова држава буду у општем систему који је Запад формирао. Али није могло. Није могло!

Умом ти Русију схватити нећеш,

Свеопшти аршин њу не прати,

Она се друкчијем циљу креће,

У њу тек можеш веровати. 

( Фјодор Тјутчев )

Али шта је Русија у односу на Запад? – опет Тјутчев:

Родна поља к’о у хрпи,

Убога сва природа,

Родни крају дуготрпљив,

Крају рускога народа.

Не позна и не примети

Горди поглед туђег ока,

Шта засја и тајно светли,

У наготи твојој кротка.

Под теретом крста тешким,

Прошао је земљом овом,

Као слуга цар небески,

Свуд ходећи, с благословом. 

А Тин Ујевић је у песми „Русија“ рекао да „ми смо за рускога Христа, славјанскога Христа“.

Е, тâ борба се води и без обзира на наше падове и грехове, ми у тој борби учествујемо и трудимо се да достојно просведочимо своје хришћанско име. Зато наша одбрана, у овом тренутку, није одбрана политичких интереса, економских интереса и тако даље, него најдубља одбрана нашег идентитета, наше самоистоветности.

Подкаст Код Бране 062 – Catena Mundi https://www.youtube.com/watch?v=Sbpu4zeOhI8

https://cirilizator.com/tekstovi/vladimir_dimitrijevic/borba_za_zavet_i_slobodu__kod_brane_062__catena_mundi.html