Руска економија у успону – 25.000 западних санкција без ефекта

© Sputnik / Sergey Bobylev /

Упркос томе што против Русије тренутно на овај или онај начин ратује више од 50 земаља и да су јој увели око 25.000 санкција, њена економија ће само расти, пре свега зато што она може да произведе све што јој треба и нису јој потребни кредити, кажу за Спутњик економисти поводом вести да је руска привреда четврта у свету по паритету куповне моћи.

Према проценама за ову годину заснованим на прогнозама Међународног монетарног фонда, Русија је постала четврта највећа економија у свету и прва у Европи по бруто друштвеном производу (БДП), обрачунатом помоћу паритета куповне моћи (ПКМ).

БДП Русије на основу паритета куповне моћи, према тим проценама, у 2026. години износиће приближно 7,34 билиона долара у међународним доларима. Више на ранг листи су Кина (43,49 билиона долара), Сједињене Америчке Државе (31,82 билиона долара) и Индија (19,14 билиона долара). Јапан са 6,92 билиона долара рангиран је на петом месту, а Немачка (6,32 билиона долара) на шестом.

Економиста Махмуд Бушатлија, саветник за развој и инвестиције, није изненађен овим подацима.

Русија живи од свог производа

„Та позиција Русије на табели великих економија је већ мислим две године таква, прва у Европи, а четврта у свету. То је на бази БДП по могућности куповине. Запад то избегава да показује, али је Светска банка обавезна да то ради сваки две године. И то је једино мерило та економије са становишта живота у тој земљи. Јер то значи да ако становништво има велику могућност куповине, ви имате добру економију. То је праћено и једном врло занимљивом ствари: рецимо, кад погледате БДП и дуг Русије, он је негде око 15 одсто БДП-а. Ретки су у свету они који имају тако низак проценат. Ниједна земља Г7 које се представљене као група најбољих економија на свету, нема мањи дуго од 100 одсто БДП-а. Сви су преко тога: Италија има већ 25 година дуг преко 130 одсто БДП-а. И ви кад то погледате, то значи да Русија живи од свог производа и не треба да узима кредите које неће моћи да врати. Јер Русија се, на прамер, одавно раскантала са ММФ-ом и то је можда момент од кога је и почео развој руске економије. Практично, Русија сама инвестира те новце, а не разбацује, нити враћа претходне кредите на тај начин што ће узети нови кредит. У томе и јесте јачина те економије,“ објашњава Бушатлија.

Према његовим речима, Американци себи могу да дозволе да имају велики дуг и он се не може никако вратити али они још увек продају свој долар не као новац, него као производ.

„Тако да добар део света плаћа тај долар. Дакле, ако треба да купе нешто у трећој земљи, треба им долар, они то купе од Америке. Има још једна занимљива ствар: ако погледате првих 20 економија на свету, то је она гупа Г20, Американци имају највећи дуг по глави становника. То је прешло преко 110.000 долара. Амерички дуг је 50 пута већи од руског дуга, а 30 пута је већи од кинескога дуга. А то су две економије које су у самом врху економије на свету,“ истиче наш саговорник.

Добра рачуница

Бушатлија напомиње да истовремено треба имати у виду да је Русија у сукобу фактички са више од 50 држава на разне начине и да има преко 25.000 разних санкција уведених против ње, а да економски расте.

Економиста Снежана Шантић напомиње да је рејтинг руске економије само доказ да њу ни санкције, ни украјински сукоб ниси успели да ослабе – напротив.

Како истиче, у Русији све функционише без обзира на војна дејства, а кључна ствар је то што она има ресурсе.

„Русија зато врло брзо неће бити четврта економија на свету већ ће се приближити још више Кини, зато што има изузетно позитивну и добру и монетарну политику која даје резултате без обзира на војне сукобе“, оцењује она.

Од свега, како наводи наша саговорница, можда је најважнији критеријум стандард грађана јер се ту види шта се тачно дешава.

Раније је заменик премијера Русије Александар Новак на састанку Савета за стратешки развој и националне пројекте којем је присуствовао председник Владимир Путин објавио да је на основу овог показатеља Русија на четвртом месту. Он је нагласио да се у последњих пет година структура руске економије променила: удео нето извоза се смањио готово три пута, док је домаће тржиште постало главни извор раста.