ПЕТАР БОЖОВИЋ: Ако умру Црна Гора и Србија, опет ћу бити сироче

Чини ми се да је данас дошло време кад важи супротно: кради, лажи, шпијај. Дошло је време да је то не само пожељно, него је и цењено. Кад за данашњег човека кажу „успешан“, „снашао се“, „он зна“ – будите сигурни да би тај са таквим атрибутима пре само четрдесетак година био осуђен најмање на петнаест година затвора. Данас је он пример другима, рекао је глумац Петар Божовић у интервјуу за Блиц.

Истиче да о Црној Гори говори у Црној Гори.

„Осетљиве су власти свуда па ће ми рећи ‘причаш тамо по Београду, лајеш на нас’. Зато ја оно што мислим кажем кад дођем у Црну Гору, на лицу места. Нема то везе са обичним светом.

Све те насилне интервенције споља су једна врста духовне окупације. Она материјална се своди на пљачку, али ова је погибељнија, она оставља трага на генерације и прави мржњу која се тешко брише. То је све жалосно. Један песник је рекао да је између Србије и Црне Горе длака граница и да Тара и Морава међу собом немају никаквих проблема“, казао је глумац.

Коментаришући наводе пјесника Матије Бећковића да је „умрла стара Црна Гора“ он је нагласио:

„Мени су умрли и мајка и отац, остале су ми Црна Гора и Србија. Ако умру и њих две, опет ћу бити сироче.“

На питање на шта се жали и коме шта замјера, Петар Божовић је рекао да народ кука и кука, а онда оде и гласа.

„Замерам народу што неће да погледа узрок тога што доживљава и преживљава него ће лакше да верује како неко други то ради.

Ево овај наш мрчо стално прича ко га је и колико пута примио, те био је код овога, био код онога. Макрон те још и понизи са оним седењем код Тријумфалне капије. Да је устао и напустио догађај, имао би више гласова и поштовања у српском народу него што ће га добити са свим повећањима и сендвичима које дају једним и другим пензионерима.

Овај народ одавно више нема ништа друго осим достојанства, и то оног које су му оставили преци“, нагласио је Божовић.

Он је казао да је напоменуо да „ономе ко је с Косовом уз гусле одрастао, ко због Косова није смио да дира птице и који није смио да гази божур, све што се тамо догађа један је убод у срце.“

„Убија та историјска немоћ која је очигледна јер знате да је ствар негде решена, али на њу не пристајете и не треба, с једне стране, никад пристати. Имамо пример Кинеза који су на Хонг Конг чекали сто година. С друге стране, сетим се опет једног стиха који нисам волео: ‘Ој, Косово, грдно судилиште’“, напоменуо је глумац.