САВО ШТРБАЦ: Суђење за убиство тројице официра ЈНА

Пред Жупанијским судом у Ријеци, у потпуној медијској тишини, недавно је одржано припремно рочиште за главни претрес у предмету против оптуженог Јуре Шимића (63) због кривичног дела ратног злочина против ратних заробљеника почињеног 29. септембра 1991. над тројицом високих официра ЈНА.

Тога дана, ујутро, припадници ЗНГ РХ отпочели су општи напад на све војне објекте ЈНА у гарнизону Бјеловар, који је већ 15 дана био под тоталном блокадом. Пошто је изостала помоћ виших команди ЈНА, а ситуација на измаку дана није давала никакву шансу за даљу успешну одбрану, командант 265. механизоване бригаде, пуковник Рајко Ковачевић, наредио је обуставу даље одбране, одлагање оружја и предају војника и старешина, након чега су припадници ЗНГ ушли у касарну из које се више није пружао никакав отпор.

Оптужницом Жупанијског државног одвјетништва у Ријеци, Шимић се терети да је као председник регионалног Кризног штаба за Билогорско-подравску регију, након уласка хрватских војно-редарствених снага у касарну „Божидар Аџија” на Војновићу, у којој се предало шездесетак официра и 150 редовних војника ЈНА, разоружаних и постројених на полигону унутар касарне, те обучених само у поткошуље и панталоне, издвојио из групе прозивањем тројицу заробљеника: команданта пуковника Ковачевића и његове помоћнике, потпуковника Миљка Васића и капетана прве класе Драгишу Јовановића, затим наредио групи од више наоружаних за сада непознатих припадника хрватских војно-редарствених снага да их одведу десетак метара даље и лише живота, што су они и учинили хицима из ватреног оружја.

Према „Веритасовим” информацијама, Шимић их је и убио испаливши у свакога од њих по два метка из пиштоља, а сутрадан су, по његовој наредби, грађани Бјеловара улазили у заузету касарну, у којој су били изложени лешеви убијених официра.

Војно тужилаштво у Београду је 1992. године подигло оптужницу против Јуре Шимића и његових сарадника, која му је, преко Већа за ратне злочине у Београду, достављена у августу 2011. ради уручења, што је „испровоцирало” Хрватски сабор да у октобру 2011. донесе Закон о ништавости одређених правних аката правосудних тела бивше ЈНА, бивше СФРЈ и Републике Србије, који је спречио даље поступање по њој.

Породица покојног капетана прве класе Драгише Јовановића је у јулу 1998. упутила захтев Хашком трибуналу за покретање службене истраге против Јуре Шимића и његових сарадника, али Тужилаштво тог суда никада није отворило службену истрагу.

Жупанијско тужилаштво у Бјеловару, у мају 2006, након што им је Хашки трибунал уступио документацију, затражило је спровођење истражних радњи о убиствима официра ЈНА у бјеловарској касарни против непознатих починилаца.

Након што су 2006. године, на годишњицу овог догађаја, телевизије у региону емитовале снимке на којима се виде злочини почињени над припадницима ЈНА у касарни, и након што су видео-записи доспели у надлежне правосудне установе у Србији и Хрватској, Жупанијски суд у Бјеловару је против Јуре Шимића, у новембру 2010. покренуо истрагу „због основане сумње на почињење кривичног дела ратног злочина против ратних заробљеника” и одредио му притвор, из којег је после 11 дана пуштен да се брани са слободе.Због спорости и неефикасности, истрага против Шимића је у међувремену пребачена на делегирани Жупанијски суд у Ријеци, која је коначно окончана подизањем оптужнице.

Почетак главног претреса заказан је за 8. јун ове године, када ће бити позвано четрдесетак сведока и шест вештака, међу којима ће бити и држављана Србије. Шимић се брани са слободе, а у истрази је порицао одговорност и тврди да је његова улога била политичка и логистичка те да у спорно време није ни био у касарни у којој се злочин одиграо. Шимић је ветеринар по професији, а представља се и као писац. Рођен је 1952. у селу Галечић у општини Томиславград. Почетком деведесетих био је председник Извршног већа општине Бјеловар и председник Кризног штаба Билогорско-подравске регије. За злочине над припадницима ЈНА, у то време једине легитимне и регуларне војске у држави СФРЈ, у чијем саставу је формално-правно била и Хрватска, 1991. и 1992. било је много сличних злочина за које још нико није осуђен.

 

Информационо-документациони центар ,,Веритас”

Тагови: ЈНА, Саво Штрбац, Суђење