Политичко расуло у Немачкој и смена Фридриха Мерца: Да ли ће АфД бити забрањен пре него што победи

© AP Photo / Martin Meissner

Фридрих Мерц могао би да остане без канцеларске функције после само годину дана ако Алтернатива за Немачку у септембру победи на изборима у савезним државама које ће у том случају он прогласити за издајничке. Ако АфД не буде забрањен пре него што победи. Или ако Мерцу већину у Бундестагу не одузме партија која није ни ушла у Бунденстаг.

Ако немачко политичко лето већ и није довољно врело, јесен има све изгледе да буде још нестабилнија.

Неозначена територија

”Немачка је некада важила за европско сидро стабилности”, с нескривеном дозом сете опомиње ”Политико”, наглашавајући да актуелном канцелару леђа не желе да виде само политички противници, него и сарадници из Демохришћанске партије у којој, како се наводи, притисак у том смислу расте уочи септембарских избора у којима ”АфД има реалну шансу да по први пут дође на власт у некој од савезних држава”.

”Све већи број политичара из Мерцовог ЦДУ-а разматра оно што би, по немачким стандардима, био изузетан сценарио: замена лидера после само мало више од годину дана… То би значило улазак у неозначену територију”, забринуто пише ”Политико” који је у власништву немачко-америчког либерално-атлантистичког медијског конгломерата ”Аксел Шпрингер”.

Непосредан узрок оваквих разматрања није тешко детектовати.

Незадрживи успон Алтернативе

Фридриха Мерца на месту канцелара подржава свега 13 одсто Немаца – дакле, ни сви који подржавају његов ЦДУ, који је на 21 одсто, при чему је Мерцов рејтинг најнижи који је икада имао један немачки канцелар у последњих 30 година, откад се спроводе референтне анкете – док је насупрот томе АфД на 28 одсто подршке и наставља да расте.

Штавише, како се предвиђа, Алтернатива је на добром путу да у Саксонији-Анхалт 6. септембра победи самостално, да победи и у Мекленбург-Западној Померанији 20. септембра, и да забележи изненађујуће добар резултат од скоро 20 одсто чак и у либералном Берлину.

Притом, како указује ”Политико” кога треба читати као гласило послератног немачког консензуса, није искључиви проблем у доласку АфД-а на власт у појединим савезним државама, него и у опасности од цепања владајућег ЦДУ-а, зато што су неки локални лидери демохришћана спремни да пренебрегну забрану уласка у коалиције са Алтернативом за Немачку.

Рачуница инвеститора у рат

У том погледу се сасвим конкретно изјаснио и крупни капитал, о чему нас је путем ”Фајненшел тајмса” обавестила немачка министарка економије Катерина Рајхе која с Мерцовим (бившим?) послодавцем БлекРоком и осталим власницима западног војно-индустријског комплекса припрема велику инвестициону конференцију у октобру. Победа АфД-а, каже, код инвеститора би ”изазвала забринутост” јер је то странка која је, опомиње, ”један од најбољих пријатеља Владимира Путина”.

Рачуница тих инвеститора је релативно очигледна. Они су већ испословали укидање уставних ограничења зарад већег задуживања Немачке, понајвише за ратну индустрију, како истиче ”Фајненшел тајмс” – учинио је то претходни сазив Бундестага и то после избора, након што му је истекао мандат, чим је постало јасно да у изабраном сазиву нема двотрећинске већине за промену устава – и читав посао би могао да буде угрожен ако би се на власти појавио АфД који се залаже за мир уместо рата с Русијом.

Те се сходно томе развија неколико планова.

Под један – како заједнички пишу немачки ”Велт” и лондонски ”Телеграф”, оба у власништву већ поменутог концерна ”Аксел Шпрингер” – Фридрих Мерц развија тајни (или не тако тајни) план да немачке савезне државе у којима победи АфД прогласи за ”издајничке” и одузме им поједина овлашћења која имају остале немачке савезне државе, под пригодним изговором недовољне поузданости у односу на Путина и Русију.

А поврх тога расте притисак на Савезни уставни суд у Карлсруеу да прогласи забрану АфД-а кога је немачка тајна служба претходно класификовала као претњу за демократију; притиску на суд прикључио се и вицеканцелар и министар финансија из СПД-а Ларс Клингбајл, који то назива својом ”демократском дужношћу”.

Случај Саре Вагенкнехт

Но суд у Карлсруеу мораће ускоро да се изјасни и о случају Савеза Саре Вагенкнехт. Странка је, подсећања ради, на прошлогодишњим изборима остала испод цензуса од 5 одсто за свега 9.529 гласова (4,981 одсто гласова); поновним бројањем гласова у неколицини насумично одабраних биралишта, међутим, установљено је да је барем 4.200 гласова за Савез Саре Вагенкнехт било грешком приписано опскурном Савезу за Немачку, па је оштећена стран(к)а, нормално, затражила поновно пребројавање гласова на територији читаве Немачке.

Новоизабрани сазив Бундестага је, међутим, то одбио под изговором да нема доказа да је било значајне грешке у бројању – иако је такав доказ могуће прибавити само поновним бројањем гласова. Проблем није безначајан јер, уколико би Савез Саре Вагенкнехт ипак ушао у Бундестаг, владајућа већина остала би без већине и без власти, што ће рећи да је поновно пребројавање гласова власт забранила како је не би изгубила. Тако да се сад чека суд.

Како ће суд пресудити Сари Вагенкнехт и АфД-у? Шта Немачкој доносе септембарски избори? И какав ће утицај на ту земљу имати необично празна складишта гаса и економија која посрће?

О овим су питањима у ”Новом Спутњик поретку” говорили некадашњи амбасадор у Немачкој Милован Божиновић и новинар Славољуб Качаревић.