
© fakti.rs
Аутор: Дмитриј КОСИРЈЕВ
ПРЕ четврт века, једна група елитна студената са најбољих кинеских универзитета – Цингхуа (Пекинг), Фудан (Шангај) отишла је у Америку. И не било који студенти, већ студенти физике, хемије, инжењерства и других нехуманитарних области.
Елитни зато што су били најбољи, а због тога су и добили позиве из Сједињених Држава да тамо наставе студије. А отишли су почетком 2000-их – да остваре свој амерички сан (Кина тада није била глобална суперсила, благо речено).
Многи од њих никада нису изгубили везу са родном земљом.
Недавно је у Пекингу одржана девета конференција пријатељства са сународницима (којих, иначе, Кина има око 60 милиона широм света). И поменуту групу оних који су отишли почетком 2000-их, позвали су у Пекинг.
Њих су бивше колеге са универзитета – они које Американци нису изабрали – позвали на банкет у својој личној режији. То је била прилика да поседе и погледају једни друге.
И, шокирани су били „Американци“. Неки од колега са студија, који су остали у Кини, платили су им смештај у луксузним хотелима. Из свог џепа. Други су им ставили на располагање своје скупе аутомобиле и личне возаче.
Поврх свега, разговор на неизбежне теме – како живите и како вам иде, колико зарађујете, колико имате : асистената… – показао је да су, у већини, боље прошли они који су остали него они који су отишли.
А ови други, што је важно, оличење су „америчког сна“. Успели су. Постали су професори у САД или заузимају важне позиције у корпорацијама међу 500 најбољих, њихова деца похађају елитне школе и универзитете.
Штавише, заиста су најбољи отишли (Американци су их веома пажљиво бирали), а они који су остали… па, били су мало мање бриљантни. Ипак, ево резултата: они који су остали не само да живе боље – изградили су суперсилу.
Ово није тек лична прича. Ово је прича о разбијеним илузијама не неколико Кинеза, већ читавог царства.
Подсетимо се: деценијама је вођена политика извлачења најбољих од најбољих из Кине и света („одлив мозгова“), са жарким уверењем да ће они не само изградити моћ Америке и остатка „слободног света“ – већ ће постати прави амерички патриоти. И сваки такав намамљени млади геније сматран је успехом, вредном активом за Америку.
Али, сада се слика драматично променила. И није само група бивших врхунских кинеских студената та која се пита да ли су направили прави избор. И други се питају.
Недавно објављени извештај Америчког центра за проучавање имиграције извештава да је у првих шест месеци 2025. године Стејт департман издао знатно мање виза студентима из Кине и Индије него претходних година. У документу се наводи да то представља „огроман добитак за америчке студенте и за националну безбедност“.
Делимично зато што се сада сваки долазећи кинески студент не сматра аквизицијом суперсиле и будућим лојалним грађанином, већ потенцијалним шпијуном за Пекинг. И шпијун, ни мање ни више, у најважнијој области: технологији.
Стигли смо. Крај једне ере. Није битно што образовање студената из иностранства доноси 55 милијарди долара годишње америчкој економији и ствара 400.000 радних места (да, то је посао, а не само политичка стратегија). Није битно што је прошлогодишњи пад уписа студената из света већ резултирао губитком 1,1 милијарде долара и 23.000 радних места.
То је нова ера, и оно што се некада сматрало добитком сада је претња.
Вратимо се хонгконшком публицисти, који је очигледно присуствовао састанку колега студената; он је један од њих. А сада препричава шта му је један такав „нови Американац“ рекао.
Он је професор на Универзитету у Рочестеру, власник лепе куће и јахте, амерички патриота. Или је био, јер сада каже: „Америка је полудела. У разредима моје деце су и потомци правих Американаца. И, једва знају таблицу множења. А онда власти покрећу лов на кинеске вештице на сваком углу“.
Приређују монструозна испитивања оних из Кине који долазе да студирају. Наставља се испитивањем и професора – људи са дугогодишњим позицијама и озбиљним пословима: Да ли сте скоро били у Кини? Где сте говорили и о чему сте разговарали? О каквим су вас догађајима питале колеге и шта су предложиле?
Нису сви генијалци доведени у Америку постали професори и истакнути истраживачи. Неки прођу горе. А на то професор из Рочестера једноставно полуди: ти мање него успешни су најстрашнији од свих. Одједном постају најватренији заговорници слогана „Учинимо Америку поново великом“, гуше се у мржњи према Комунистичкој партији Кине и Си Ђинпингу лично, као да су КПК и Си одговорни за њихов неуспех у Сједињеним Државама. А такве увелико компликују живот просперитетног Кинеза-Американца.
А ту су сада и идиотски ратови на Блиском истоку и чињеница која је већ свима јасна: Америка неће победити ни у сукобу са Кином око Тајвана ни било где другде.
Хонгконшки лист South China Morning Post води статистику о Американцима са кинеским именима који се враћају кући. На добре послове.
То су познате личности из света науке и технологија.
Вероватно се враћају због кинеског сна.