СРБИЈО МАЈКО: Јавни тоалет на месту на коме је НАТО убио тројицу младих Златибораца

Неми јаук старог Радојице Савића (80) у пустој боровој шуми испод Торника.

– Јој Миланко, јој сине… Црна судбино, црно мјесто…

Равно 16 година од оног дана када су НАТО злочинци на Торнику, у дрвеној бараци, „страшном“ војном објекту убили тројицу недужних златиборских момака, Миланка Савића (25), Радоја Марјановића (34) и Неђа Урошевића (31), сећања још жива:

– Овде смо нашли мог Миланка, 139 метара од места на које је пала бомба, овде смо му нашли ногу, овде пола главе – као авет, лутао је јуче Радојица пустом боровом шумом испод Торника.

Тих 139 метара даље, на пар метара од места на које је пала бомба, десетак метара од споменика Радоју Марјановићу и двадесетак од обележја тројици недужних жртава зликоваца – јавни WЦ који су изградила „Скијалишта Србије“.

Радојица стоји испред тоалета, низ образе четвороструке сузе:

– Грехода од бога и срамота од људи. Куд ме притисла мука, куд ме, јадног, сваки дан и сваки корак боли, куд ову срамоту овде подигли, WЦ на месту страдања наше дјеце – прича Радојица.

Његова Ангелина, Миланкова мајка, умрла пре десет година. Пресвисла за Миланком.

– За тих шест година само једном се насмијала… Вели ми, ко да ћу се ја наљутити због тога – „Радојице, ја се насмијах“, ја је гледам, „па нека си Ангелина, можемо кукати сваки дан, Миланка не можемо вратити“ – прича Радојица.

Често мисли на оне што су му убили сина:

– Злочинци, дијете. Ја им само једно могу рећи – Бог нека им да како су заслужили – каже.

Нада Антонијевић, сестра Неђа Урошевића, горко заплаче на сваки помен братовог имена.

– Нераздвојни смо били, рано остали без родитеља, сналазили се, живели, убише ми га… – заплаче Нада.

Нада има децу, две ћерке, мужа, због њих живи, рана на срцу не зацељује.

– Мрава никад није згазио… Шта је он коме скривио, то су болесни умови…

Они који су то урадили нека живе са тим, а, има Бога – каже кроз горке сузе.

Мало даље, у Рибници, живи мајка Радоја Марјановића, Станојка.

Живи, а ко да није жива… Зна она како је њеном срцу…

Боли је, каже, изнад свега, онај тоалет на месту погибије њеног сина и његових другара.

– На част онај WЦ оном ко га је онде подигао, на месту страдања наше дјеце. Грехота једна, дијете моје. Кад кренем горе, свијећу да му запалим крај споменика, поред тог тоалета морам да прођем. Није то требало тако урадити, наша ђеца невина страдала – прича.

О онима што су јој убили сина, нема много шта да каже:

– Зликовци! Кажу да су нам то сад пријатељи. Мени нису нити ће кад бити.

Злочинци, сина ми убише на правди бога, Господ ће им судити – каже Станојка.

„Скијалишта Србије“

ТО ЈЕ БИЛО ЈЕДИНО АДЕКВАТНО МЕСТО

Јавни тоалет није изграђен на месту погибије и удаљен је од спомен-плоче више од 10 метара. Кад су 2007. кренули радови на ревитализацији ски-центра „Торник“, на месту где се налази спомен-плоча затечено је хаотично стање од последица бомбардовања. Ми смо учинили све како бисмо тај део уредили. Пошто сваки услужни објекат захтева и тоалет, објекат јавног тоалета у ски-центру „Торник“ изграђен је пре пет година и према плану пројектаната то је било једино адекватно место. Досад није било притужби на постављање и регулисање инфраструктуре, а породице настрадалих могу нам се обратити у сваком моменту како бисмо заједнички нашли решење – навели су у „Скијалиштима Србије“ а преноси данашњи „Курир“.

„Војни објекат“

„Војни објекат“ који су НАТО злочинци погодили у зору 8. априла у ствари је био обична дрвена барака, коју су звали „Спортско рекреативни центар „Торник“. Тројица нераздвојних другара, Миланко, Неђо и Радоје, претходне вечери су славили Миланков 24-ти рођендан. Током ноћи Миланко, који је био шумар, и Неђо и Радоје који су били запослени у том центру, дошли су до бараке, да наставе дружење, Неђо и Радоје да дежурају. Пред зору, барака је погођена бомбом, тело Миланка нађено је 139 метара даље, раскомадано… Страдали су и Неђо и Радоје… Они који су тог јутра стигли на место несреће, до краја живота памтиће језиве сцене…

Тагови: Бомбардовање, Јавни тоалет, НАТО, Погинули, Скијалиште, Торник