ЧЕПУРИН КИФУ: Енглеска је постала – земља-гробље

Велика Британија није успела да освоји свемирски простор, па више томе и не тежи. Овај недостатак она покушава да надокнади кроз лажи свемирских димензија о улози Москве у трагедији у Солсберију, написао је амбасадор Руске Федерације у Београду Александар Чепурин у ауторском тексту за лист „Политика“.

„Хемијски напад“, који поражава својом бахатошћу, Лондон је почео да изводи уочи најважнијег светског догађаја — председничких избора у Русији. Напад није успео. Владимир Путин је изабран за председника са 76 одсто гласова руских грађана. Иза Путина су данас воља руског народа и снага Русије.

Није јасно чему се нада ова екипа из Лондона, која делује прекомично, настављајући своју кампању, изгледа, у циљу ометања Светског првенства у фудбалу. Али, и јачи од ових су сломили зубе о Русију.

Свет се променио. И данас је Лондону тешко да прода своје лажи, које су очигледне. Чак ни у Великој Британији лидер опозиције Корбин не верује Мејовој и Џонсону, захтевајући да се најпре све разјасни, па тек онда оптужује.

Ја ћу да истакнем три кључне ствари у вези са случајем „Скрипаљ“.

Прво, Русија је потпуно одустала од хемијског оружја. У складу са Конвенцијом о забрани хемијског оружја, евидентиране су све залихе хемијског оружја у нашој земљи, а 2017. године завршено је тотално уништење руског хемијског арсенала, што је потврдила Организација за забрану хемијског оружја. Русија више нема хемијско оружје, док други имају.

Никакве супстанце под условним називом „новичок“ никада се нису производиле у Русији. Но, само осам километара од „рајског“ Солсберија удаљена је енглеска лабораторија која ради управо у овој сфери.

Супстанцом су повређени људи, али нико није погинуо. О чему то говори? Коришћен је антидот, а у овом случају треба тачно знати чиме су отровани повређени. Значи, знали су, спремали се и зато се толико плаше да доставе Русији образац примењеног отрова.

Друго, обратите пажњу на време када се догодио овај инцидент — управо уочи председничких избора у Русији. Нико од заинтересованих у њиховом успешном одржавању, ако је урачунљив, неће урадити ништа од тога. А камоли уз коришћење врло специфичне супстанце наводно руске производње и са руским називом. Да се сетимо Шерлока Холмса: „Тражите интерес“. Русија има рационалну и одговорну спољну политику. Власт је стабилна. А и интереси су сасвим други.

Треће, у нападу је страдала руска држављанка. Лондон до данашњег дана одбија да нам пружи конзуларни приступ Јулији Скрипаљ, који је у складу са Бечком конвенцијом о конзуларним односима. Русија није имала ниједан једини разлог за акције против Скрипаља.

Узгред речено, олигарси који су понели са собом у Велику Британију огромно богатство покрадено од руског народа често умиру под сумњивим околностима — од Березовског до Глушкова. Енглеска је постала опасна земља, земља-гробље. Такве ствари је потребно истраживати. „Магловити Албион“ Александра Пушкина све више постаје „Токсични Албион“.

Познати енглески аутор криминалистичких романа Џон ле Каре говорио је: „Дволичност је врста нашег националног спорта“. Они које воде ову прљаву кампању одлично знају да Русија нема ништа с тим. Чак и више од тога, знају ко је то урадио. Највероватније су све сами организовали. Или како они кажу, „хајли лајкли“. Лондон има лошу кредитну историју.

Добро памтимо пример када је под лажним изговором проналаска хемијског наоружања започет рат у Ираку у којем је погинуло пола милиона (!) цивилног становништва. За ове људе мало шта значе закаснела признања Тонија Блера. Стотине хиљада погинулих, а они: „Извините, и нас су превариле специјалне службе“. Где је покајање Лондона?

Други пример. Амбасадор Денис Киф, изгледа, покушава да дода свим празним оптужбама још и „боинг“ оборен изнад Украјине 2014. године. Ситуација у Европи је ескалирала, наметнуте су санкције. Али где су докази? Требало би да постоје снимци америчких сателита, али то крију. И као резултат — хиљаде умрлих у Донбасу.

Да се сетимо како су бомбардовали Југославију — годишњица трагедије управо је ових дана. О томе је одлично говорио на брифингу 21. марта у Министарству иностраних послова Русије представник Амбасаде Србије. Погинуле су хиљаде цивилних становника, срушена је инфраструктура. А колико је Срба умрло и још ће умрети због варварског коришћења осиромашеног уранијума? Србе нису сматрали за људе.

Британски шпијун Скрипаљ — он је битан, док Руси, Срби, Ирачани скоро и да нису људи, то су Индијанци данашњице. Да ли су они свесни размера трагедије, резултата својих већ одрађених кампања лажи и преваре? Да ли имају намеру да се извине и да надокнаде штету?

Овог пута Британцима ништа неће проћи. Боље да делују у оквиру међународног права. Али га засад Британија само гази и тиме погоршава своју позицију.

Преферирајући неосноване оптужбе, Лондон није доставио Москви податке о каквој је супстанци реч, није предао обрасце, није кренуо путем билатералне сарадње.

Русија предлаже, у складу са Конвенцијом о забрани хемијског наоружања, у оквиру Тачке 2 Члана 9, да се питање регулише путем размене информација на билатералном нивоу. Залажемо се за то да се спроведе свеобухватна истрага и да се кривци пронађу. Нема разлога да то не чинимо ако желимо да сазнамо читаву истину.

На крају бих желео да скренем пажњу на изразе и увреде на рачун Русије и њеног руководиоца. Ови политички патуљци, кловнови, наносе штету, пре свега, угледу саме Велике Британије. Управо они имају и мотив и средства за операцију попут Солсберија. У опису њиховог посла је да дижу прашину, да лажу, да праве себи публицитет. Нека им бог суди.

Тагови: Александар Чепурин, Велика Британија, Русија