Ранко Пивљанин

Мантије, вутра и алкохол

21.03.2018.

Кад ме је у петак увече назвао помоћник мог пароха и питао кад ми одговара да дођу и свете водицу, умало да га, грешна ми душа, питам:

„ А радите ли то и даље босиоком или неким, тржишно курентнијим, биљем?“ Шала крају, мој парох ће -знам човека – наравно доћи без оне „траве за увесељавање“ и трезан, али ових дана као да се само небо, уз чинодејствовање полиције, сунца, алкохола, злочестих фотографа и наравно нас новинара, уротило против свештених лица.

Само што су се са насловних страна склонили пожешки поп и његов пајтос вероучитељ-травестит који су у Мрчајевцима нахватани са 27 килограма сканка ( за неупућене а боље вам је да такви и останете – ради се о модификованој врсти марихуане која „ради“ јаче од класичне), ето новог белаја.

Освану фотографија посмртне поворке у једном смедеревском селу а фотка као истргнут кадар из црнохуморних филмова Живка Николића: тракторска приколица, на њој сандук са покојником а поред сандука – поп. Ништа неуобичајено, свештеник се подразумева у овом пакету кад се божији раб испраћа богу на истину – такав му посао, само што наш јунак не иде скрушено поред приколице већ лежи обезнањен, рекли би – мртвосан, у приколици поред сандука са почившим. Родбина покојника каже да је био пијан, поп се данима брани да је попио само једно пиво а да му је позлило од сунца и астме и да су му све сместили неки завидљивци који га не воле.

Бог или онај други коме се име не помиње, знају шта је ту било али то више није ни битно. Слика је отишла што у новине, што на тв екране, што на интернет а на њој сироти попа заиста делује као да је поштено гуцнуо за душу покојника. Медији сеире над грешним поповима, пучанство се саблажњава и крсти левом и десном а заправо на делу је једна парада лицемерја и покварена замена теза.

Најлакше је гракнути на попове – дилере и пијанце а нашао би се и покоји блудник – и цоктати над неприличним понашањем оних који би требало да буду пример свима нама мање отпорним на грех и изазове порочног живота. Испада да бисмо сви ми били много бољи само да нам свештена лица нису склона доброј капљици, бесним аутомобилима и блуду. Не би, тврд вам стојим.

Нису попови бића са друге планете, ми смо их произвели и отхранили; није црква само лепо озидан и осликан храм у коме скрушено метанишемо и палимо свеће а кад изађемо кроз њене капије ударимо по старом, рачунајући да смо прилогом и молитвом откупили могућност да мало себи дамо одушка; запитајмо се у чему смо то ми бољи од момака у црном а у чему су они гори од нас; нису попови поубијали готово 40 жена током прошле и ове године нити су нас учили да батинама показујемо бога; пре него што се баците каменом на попа из приколице, сетите се на колико сте се сахрана сами запили… Наравно да су за осуду поп и вероучитељ са дрогом у аутомобилу али запитајмо се шта смо ми урадили да нам деца не посегну за том пошасти и какво смо то друштво направили да нам и попови шверцују наркотике. Не дижу Синод и свештенство рејтинге опскурним телевизијским форматима у којима оргија друштвени талог и полусвет, него ми. Нису се сви попови и монаси понапијали, надували и тако обезнањени гласали за плагијаторе, конвертите и сумњиве бизнисмене, него ми.

Нисмо ми слика наших попова, пре су они слика свих нас. Зато се добро загледајте у оног попу на тракторској приколици. Кладим се да ће се многи препознати.