ЋЕРАНИЋ: Путиново упозорење – не дирајте ни Русију ни њене савезнике

Знајући намјере САД и америчких савезника, предсједник Владимир Путин је „загрмио“ и рекао да Русија своје савезнике неће оставити на цједилу, и да ће ако буду нападнути, моментално реаговати, било гдје на свијету, истакао је у свом тексту за Аналитички форум декан Факултета безбједносних наука Универзитета у Бањалуци Предраг Ћеранић.

Текст преносимо у цијелости:

Након што је руски предсједник Путин запријетио, и нагласио да ће Русија употријебити сво расположиво наоружање ако њени савезници буду нападнути нуклеарним или оружјем масовног уништења, није постојала никаква дилема коме је упозорење упућено, али су појашњења Путинове „грмљавине“ изостала. Ко је то од савезника Русије угрожен и ко је од њих у највећој опасности?

Када је на 48. Свјетском економском форуму, одржаном 23. јануара ове године у Давосу, амерички предсједник Трамп представио нови-стари концепт доктрине Волфовица Ameriсa first, уз констатацију да ће свијету показати шта је Америка. Једини ефекат који је постигао, била је препирка са новинарима.

Трампова пријетња у Давосу није била убједљива, али је већ на Минхенској безбједносној конференцији Трампов савјетник за националну безбједност Мекмастер, био јаснији у смислу америчких намјера, када је позивао на дјеловање против Ирана, оптуживши Иран да проширује своју прокси мрежу у Сирији, Јемену и Ираку, наводећи да су проиранске снаге све опасније и да су од Ирана одлично снабдјеване оружјем.

Ако се има у виду и иступ Ники Хејли у УН, која је изјавила да посједује „необорив доказ“ да Иран испоручује ракете Хутима у Јемену, и да је само питање времена када ће те ракете бити испаљене на школе и болнице, постаје јасно да се против Ирана покренуо огроман механизам.

Наравно, америчка амбасадорка у УН није се ни осврнула на бројне доказе да Саудијска Арабија већ двије године неселективно бомбардује школе и болнице у Јемену, и то оружјем набављеним од САД.

Оптужбе против Ирана стигле су и из Тел Авива. Израел је оптужио Иран да финансира и наоружава шиите и прави коридор до Либана.

Постало је више него очито да Трамп, његов зет Џаред Кушнер, а добрим дијелом и израелски премијер Нетанјаху, праве озбиљне припреме за напад на Иран. У склопу медијске припреме Трамп је раније најавио да ће САД једнострано изаћи из нуклеарног споразума склопљеног између УН и Ирана, иако је Иран прихватио све захтјеве САД.

Трамп је понудио свој нови споразум, и представио га Лондону, Паризу и Берлину. У приједлогу споразума од Ирана се тражи да безусловно одустане од атомске енергије, и да дозволи низ инспекција у свим војним базама и институцијама. Такође, Иран по предложеном споразуму мора уништити ракете из балистичког програма.

У противном, суочиће се са санкцијама САД и ЕУ, као и једностраним напуштањем још важећег споразума од САД. Трампов приједлог новог споразума је у суштини ултиматум, а познато је да сваки ултиматум прати ратни сукоб. Практично, САД, Израел и Саудијска Арабија објавили су Ирану рат.

Други савезник Русије који се налази пред објавом рата је Венецуела. Предсједник Мадуро се дрзнуо да одбије плаћање нафте у доларима, и зато је проглашен терористом, а Венецуела постала отпадничка држава. У току су припреме за инвазију и бомбардовање Венецуеле.

Блиски исток и Балкан су геополитички повезани, а амерички императив је да се из Сирије потисну Руси, на начин да се на Балкану створе конфликти. Стварање Велике Албаније је идеалан пројекат за наведено, и већ би се са реализацијом стварања албанске државе на рачун Србије и Македоније почело, да није бојазни од руских ракета, које би из Црног мора уништиле албанске терористичке групације. Трећи руски савезник који је у опасности су Срби.

Напад на Иран, који је у изгледу, дио је плана који се прије свега тиче посрнулог долара. По доласку на власт Трамп је затекао празну касу, нестабилан порески систем, израубовану и застарјелу војну технику.

Захваљујући Пентагону, свом изгледа, једином истинском савезнику, Трамп је успио огромне количине војне технике продати савезницима на Блиском истоку, балтичким земљама и Украјини.

Амерички трезор нивелише каматне стопе како би се одржао садашњи курс долара, и то функционише под условом да се и даље у иностранству робна размјена обавља у доларима.

Међутим, Кина и Русија систематски долар потискују и у међусобној размјени користе јуан и рубљу, с намјером да те валуте буду коришћене и у међународним трансакцијама. Стога је у Вашингтону укључен аларм. Почети нови рат или даље заоштравање односа са Русијом санкцијама?

На ред су дошле руске банке и огроман кинески капитал у САД. Процјене говоре да ће ако руске и кинеске банке и корпорације напусте SWIFT систем, то изазвати кобне посљедице по долар. У питању је опстанак долара. Нови рат, овај планиран са Ираном, би Пентагону обезбиједио велики буџет за одбрамбене сврхе, а конфликти на Балкану би одвратили пажњу од долара. Након великих разарања, Ирану би за обнову били потребни кредити, што би, опет, помогло долару.

Новим захлађењем односа између САД, и Русије и Кине са друге стране, забринуте су земље БРИКС-а, али нису Кина и Русија. Под притиском америчких санкција Русија није доживјела економски колапс, а привреда Кине незаустављиво расте до мјере да би могла преузети економски примат у свијету.

Банкарски картел је покушао са биткоином да Бретон Вудс пресели у виртуелни свијет (уз планирану контролу интернета), али безуспјешно.

Знајући намјере САД и америчких савезника, Путин је „загрмио“ и рекао да Русија своје савезнике неће оставити на цједилу, и да ће ако буду нападнути, моментално реаговати, било гдје на свијету.

Не зна се шта је било убједљивије, Путинов говор, или презентација новог руског оружја од кога, како је руски предсједник нагласио, заштите нема.

Тагови: Владимир Путин, Предраг Ћеранић, Русија, САД