То такође одржава у животу идеју Демократске странке да се Трамп може уклонити са функције, што је и спречило председника да нормализује односе са Русијом.
Већ неколико пута сам наглашавао да су неоправдане и агресивне акције Вашингтона против Русије, као и константне оптужбе против Русије и њене владе, увериле Русију да Вашингтон планира војни напад.
Не постоји ништа безобзирније и неодговорније него убедити нуклеарну суперсилу да припремате напад на њих.
Неко би помислио да би такво неодговорно и безобзирно понашање алармирало грађанство, и да би медији извештали о ризику. Па ипак, постоји само тишина.
Пре неколико дана је бивши амерички секретар за одбрану Вилијам Пери рекао:
“Када се Хладни рат завршио, веровао сам да више не морамо ризиковати нуклеарно уништење, тако да сам сву своју енергију уложио у напоре да се демонтира смртоносно нуклеарно наслеђе Хладног рата. Током периода када сам био секретар одбране 1990-их, надгледао сам демонтирање 8.000 нуклеарних оружја која су била равномерно подељена између САД-а и бившег Совјетског Савеза. И тада сам мислио да смо на добром путу да ову смртоносну егзистенцијалну претњу оставимо иза себе, али то није био случај. Данас, што је мени необјашњиво, ми понављамо геополитичко непријатељство Хладног рата и обнављамо нуклеарне опасности… Ми то радимо без озбиљне јавне дискусије или било каквог стварног схватања последица ових акција. Ми месечаримо у нови Хладни рат, а постоји велика стварна опасност да ћемо упасти у нуклерни рат. Ако желимо да спречимо ову катастрофу, јавност мора разумети шта се дешава.“
Како америчка јавност може да разуме када не знају, јер се не објављују речи неколио оних који им то и говоре. Заиста, војно-безбедносни комплекс, израелски лоби и амерички агенти лобија су међу неоконзервативцима, који активно раде на дискредитацији оних који су свесни опасне ситуације.
Снага војно-безбедносног комплекса и израелског лобија, два главна ратна хушкача 21. века, имобилисала је председника САД-а. Трамп је беспомоћан пред специјалним тужиоцем који “истражује Russiagate“, превару која је створена у сврху спречавања председника Трампа да врати нормалне односе са нуклеарном суперсилом.
Стручњаци, укључујући и Вилијама Бинија, који је развио универзални шпијунски програм за НСА погрешно мислећи да се он неће користити против америчкх грађана, јавно су изјавили да је “Russiagate” био стваран а не оркестрирана превара, НСА би имала све доказе, чинећи “истрагу“ специјалног тужиоца Роберта Милера потпуно бесмисленом.
Човек би помислио да би чак и они који чине те плаћене медије, могли да схвате да би НСА имала доказе да они постоје. Уместо тога, плаћени медији сарађуј са Милером у стварању лажне приче, која живи већ више од годину дана.
Земља у којој медији немају интегритет не може бити демократска, јер људи немају тачне информације са којима могу да доносе одлуке и процењују владу. Амерички плаћени медији функционишу као контролна рука за моћне интересе који САД претварају у полицијску државу која служи само неколицини оног “Једног процента”.
Американцима се лаже по питању свега. Можемо почети са многим лажима Клинтоновог режима. Рат против Србије се догодио да би се понизила Русија, тако што ће доказати да је Русија беспомоћна пред америчком моћи да помогне свом савезнику, и то је учињено како би се успоставила употреба НАТО-а као руке и покрића за америчку војну агресију.
Затим долазимо до 9/11, чије је званично објашњење одбацио не само Осама бин Ладен, већ и сваки стручњак који се не плаши да проговори.
Затим имамо лажни разлог за америчку инвазију на Авганистан, катастрофу за Америку као што је то био случај и са Совјетима. Неколицина слабо наоружаних Авганистанаца је поразила “једину светску силу“, баш као што су они победили моћну совјетску војску.
Онда имамо лажне оптужбе о “оружју за масовно уништење“ Садама Хусеина, које су до небеса уздигли корумпирани амерички медији. Ова невероватна лаж, коју су одбацили инспектори УН-а за оружје, коришћена је упркос доказима који указују на супротно, да се нападне Ирак и уништи једна земља. Ову лаж је касније одбацио амерички државни секретар Колин Пауел.
Затим имамо лажне оптужбе против либијског Гадафија које су искоришћене за убиство Гадафија, на велико задовољство Хилари Клинтон, и за уништење најуспешније земље у Африци.
Плаћеници ИД које су Хилари и Обама користили да униште Либију, послати су да униште Сирију када су Русија и британски парламент блокирали Обамин план да пошаље америчку војску да нападне Сирију. Јавност је годинама изложена лажима Вашингтона и плаћених медија да се Вашингтон бори против ИСИС-а, а заправо је Вашингтон послао ИД у Сирију да униште Асада и сиријску владу.
А ту је и Сомалија, још један пакет лажи Вашингтона и плаћених медија. И нападање Пакистана бомбардовањем племенских подручја, лажно тврдећи да су они присталице Ал Каиде или Талибана.
А ту је и Јемен који је уништен од стране Вашингтонове марионете Саудијске Арабије.
Ту су и лажни медијски извештаји о “иранским нуклеаркама“ и иранским ратним акцијама против Израела.
И то да је “Русија напала Украјину“, а заправо је Вашингтон срушио демократски изабрану украјинску владу уз помоћ својих финансираних невладиних организација.
И сада чујемо да су они који се усуђују да Американцима кажу истину уствари “руски агенти“ и “лажни новинари“.
Када влада и медији у земљи не раде ништа осим што лажу 24/7, како онда може постојати демократија. Очигледно је да не може.
Приватни интереси и планови имају контролу над америчком владом. Људи немају контролу. Вашингтон ради тако што продаје законодавство интересним групама у замену за доприносе кампање. Приватни интереси који обезбеђују новац који бира политичаре који доносе законе који они желе. На пример, председник Трамп даје еколозима два заштићена национална споменика, али је немоћан да заштити себе и да има саветнике.
Владајућа олигархија прави пример од Трампа како би осигурали да ни један будући кандидат не апелује директно на људе. Када је Трамп рекао да ће он водити владу у интересу људи доводећи офшор послове кући, напао је профит глобалних корпорација, а када је рекао да ће нормализовати односе са Русијом, напао је моћ и профит војно-безбедносног комплекса. Он сада плаћа цену своје брзоплетости.
Питање је, коју цену ће амерички народ и остатак света платити за ограничења која је војно-безбедносни комплекс ставио на Трампову способност да нормализује односе са Русијом?
Тагови: Пол Крејг Робертс