БЕЋКОВИЋ: Изгледа да највећи српски лингвисти нису знали којим језиком говоре

Академик Матија Бећковић изјавио је поводом међународне кодификације црногорског језика у Вашингтону да изгледа да најпознатији лингвисти, који су деценијама водили катедру Српског језика у Београду и били Црногорци, нису знали којим језиком говоре.

„Али, Американци знају боље него они“, рекао је Бећковић за „Вечерње Новости“.

Он је навео да су међу предавачима катедре Српског језика били писац граматике и Његошевог рјечника Радомир Алексић, аутори правописа српског језика Драгољуб Петровић, Драго Ћупић, Светозар Стијовић и многи други.

Лингвиста са катедре Српског језика Филолошког факултета у Београду Михајло Шћепановић оцијенио је да је црногорски језик политичка категорија.

„Оно што није познато у светској лингвистици ни код једног језика, десило се српском језику. На једном делу своје говорне територије, у оквиру политичких, авнојевских граница, проглашен је неки нови језик“, истакао је Шћепановић.

Он је нагласио да „онако како су лингвистички кројачи црногорског језика замислили“, тај језик не може да научи ниједна црногорска баба која је говорила српским језиком цијели живот.

„То је зато што је веома тешко `убости` та два нова слова у нормативну номенклатуру српског језичког израза, а да не дође до неразумљивости“, каже Шћепановић.

Предсједник Одбора за стандардизацију српског језика Срето Танасић рекао је да је признање црногорског језика у супротности са Европском повељом о језицима, гдје је речено шта је језик, а шта дијалекат.

„То што је признато, јесте само име, и из угла науке ништа не мења. Тако су у Дејтону дали ново име српском језику, који говоре муслимани Бошњаци, али ни уз сав труд не може се направити ни минимална разлика у односу на српски језик“, навео је Танасић.

Он је истакао да је на Одбору и земљи Србији да се боре за статус српског језика у Црној Гори, јер се, уз све притиске који су на њих вршени, дупло више грађана изјаснило да им је српски матерњи језик.

Јелица Стојановић из Одјељења за српски језик и јужнословенску књижевност Филозофског факултета у Никшићу сматра да је у Црној Гори учињено насиље над науком, над српским језиком, његовим именом и суштином, као и над историјским континуитетом и насљеђем, те да се све ово протеклих година прославља и обиљежава као фарса.

„Црна Гора слави исконструисану стварност, покушавајући да прогласи неистину као истину, а имала би чиме да се поноси, да говори великим српским језиком дуге историје и традиције. Српским језиком су писали великани попут Његоша, коме званична Црна Гора хоће да узме језик“, оцијенила је Стојановићева.

Декан Факултета црногорског језика на Цетињу Аднан Чиргић изјавио је да додјељивање међународног кода представља „један од највећих празника за „монтенегристику“.

„Тај дан би требало прогласити даном црногорског језика“, сматра Чиргић.

САД, које су црногорском језику додијелиле међународни код, безуспјешно су чак три пута покушавале да кодификују амерички језик.

Тагови: Београд, Матија Бећковић