ДЕМИР: Мехмед-паша једнако важан за српску и турску историју

Докторант на Одсјеку за савремену историју на Гази универзитету у Анкари Енес Демир истакао је на скупу у Андрићграду посвећеном животу Мехмед-паше Соколовића да је ријеч о личности која је подједнако важна за турску и српску историју и истакао да је, захваљујући његовом генију, Отоманска империја постала суперсила.

„Једна од најважнијих личности Османског царства Мехмед-паша Соколовић рођен је у селу Соколовићи у округу Рудо који је припадао Вишеградском кадилуку. У турској историографији не постоје јасне тврдње о његовом етничком поријеклу“, рекао је Демир на предавању у Андрићевом институту под називом „Живот Мехмед-паше Соколовића“.

Он је навео да су италијански великодостојници, који су били у непосредном контакту са Мехмед-пашом Соколовићем у периоду када је већ био велики везир, говорили да је дошао из реда српских деспота.

Други извори наводе да је рођен је у православној породици у селу Соколовићи, 1505. године као Бајо.

Њемачки историчар Јохан Вилхелм Цинкајсен наводи да је, према неким италијанским изворима, Мехмед-паша рођен у Требињу, близу Рагузе, односно Дубровника и да је име његовог оца Димитрије.

Према историјским изворима, познат је податак да је прво образовање добио у српском манастиру Милешева од свог ујака који је ту био монах, као и да је био помоћник свештеника.

Демир је истакао да су га османски службеници регрутовали у османску војну службу 1521. године.

„Мехмед-паша Соколовић прво је представљен султану Сулејману Величанственом, а затим одведен у једренски сарај. Био је подвргнут оштрој војничкој дисциплини, а затим је, како би му било пружено даље образовање, пребачен у Топкапи сарај“, навео је он.

Током боравка у Топкапи сарају био је на разним функцијама, а службе је мијењао нарочито у периоду од 1535. до 1545. године.

„Говорили су да је био вриједан, поуздан и лијепог понашања, чиме је досегао високе положаје у државној управи и војсци“, додао је Демир.

Демир је додао да је Мехмед-паша Соколовић имао још два млађа брата, а када је досегао високи положај, браћу је укључио у државну службу.

„Отац Мехмед-паше Соколовића се 1540. године преселио у Истанбул и преласком на ислам узео муслиманско име Мехмед Целалетин Синан. Заједно са њим, кренуо је и Мехмед-пашин средњи брат који је по доласку у Истанбул убрзо ушао у државну службу, разболио се и умро. У вријеме када је Мехмед-паша именован за великог везира, умире му и отац који је тада био у Солуну, те Мехмед-паша остаје сам са мајком“, рекао је Демир.

Према његовим ријечима, Мехмед-паша Соколовић имао је три сина – Курд-бега, Хасан-пашу и Ибрахим-хана.

Демир каже да је Мехмед-паша био вриједан младић који се доказао за кратко вријеме и 1549. године именован је за румелијског беглербега. То је била функција која је значила прекретницу у његовом животу јер је то звање значило и непосредно приближавање највишој власти.

Он је истакао да су сви војни и дипломатски успјеси отворили пут Мехмед-паши да 1565. године са својих 59-60 година постане велики везир.

Према његовим ријечима, са административним, политичким и стратешким генијем Мехмед-паше, Отоманска империја је постала суперсила тог периода која контролише цијели свијет.

„У име султана, Мехмед-паша је руководио царством у сијенци, одржавајући власт и велику снагу Османске империје. Са лакоћом је обављао велике послове“, каже Демир.

Он је додао да је Мехмед паша Соколовић убијен 20. октобра 1579. године у конаку Султан Ахмед џамије на Атмејдану када му је, док је био на састанку, пришао један човјек из Босне коме је он чинио многа доброчинства, рекавши да треба да преда молбу.

„Он се приближио паши, забо му јатаган у груди и тешко га ранио. Мехмед паша Соколовић преминуо је те вечери од од задобијених рана“, додао је Демир.

Постоји више тврдњи у вези са страдањем Мехмед-паше Соколовића, а једна од њих је да су у његово убиство умијешане стране силе које су биле узнемирене тиме што су Османлије доживјеле врхунац моћи.

Демир истиче да је Мехмед паша Соколовић своје богатство и имовину усмјерио у бројне вакуфе – задужбине које је подигао широм Османског царства.

„Осим политичких и војних заслуга, Мехмед-паша је у Босни најпознатији по мосту у Вишеграду који је пројектовао главни османлијски архитекта Мимар Синан“, истакао је Демир.

Неке од задужбина Мехмед-паше Соколовића у Османском царству су мост на Дрини подигнут је 1577-1578. године, вакуф у Београду изграђен 1570. године, те џамија у Истанбулу из 1578. године, коју је у његову част изградио Мимар Синан.

https://www.youtube.com/watch?v=R6veKq6cmfg&feature=player_embedded

Тагови: Андрићев институт, Енес Демир, Мехмед-паша Соколовић