КАП ПРЕЛИЛА ЧАШУ: Москва више нема о чему да прича са Америком
Фото: Sputnik/ Pixabay
Санкције Вашингтона нису једини разлог за ново заоштравање односа, већ је то и чињеница да су САД недавно у Сирији обориле војни авион владе у Дамаску.
Заменик министра иностраних послова Русије Сергеј Рјабков изјавио је да након америчке одлуке о новим антируским санкцијама више нема основа за наставак дијалога са Стејт департментом о обнављању руско-америчких односа.
Према његовим речима, биле су планиране широке консултације о проблемима у билатералним питањима и заједничка потрага за начином да се превазиђе сложена ситуација у коју је, како је напоменуо, америчка страна довела своје партнерство с Русијом. Међутим, после увођења нових антируских санкција, нема основа за нову рунду таквог дијалога, нити за њега има садржаја. „Вашингтон нити је предлагао, нити предлаже конкретне потезе у тој области“, рекао је Рјабков.
Политиколог Стеван Гајић са Института за Европске студије каже да је оваква ситуација у билатералним односима Москве и Вашингтона била очекивана, али наглашава да санкције нису једини разлог за ново заоштравање односа, већ је то и чињеница да су САД недавно у Сирији обориле војни авион владе у Дамаску.
„Неколико се ствари ту поклопило. Главна тачка сукобљавања је сада опет Сирија, односно напад Американаца на легитимне снаге сиријске војске. То је веома опасно, пошто постоји могућност да такво понашање Вашингтона доведе до много озбиљнијих последица, односно до могућег директног сучељавања са руским трупама. Мислим да је ово што се сада догађа на дипломатском плану једна врста формализације тог става који је на сиријском ратишту показан доста конкретно“, каже он за Спутњик.
Александар Домрин, стручњак за САД, професор Високе школе економије у Москви, сматра да Русија, упркос свему, мора чврсто да остане при раније исказаном ставу.
„У Америци још постоји тај мит да Москва мора прва да учини уступак да како би уопште отпочела нормализација односа с Вашингтоном. Ту илузију су потхрањивали и у време мандата Барака Обаме, а тужно је што она и даље живи. Из моје перспективе, после свега што се десило у Сирији, а посебно после америчког обарања сиријског војног авиона и недавног сусрета Трампа с украјинским председником Петром Порошенком, Русија не би требало да направи ни најмањи наговештај било каквог уступка, јер би то било контрапродуктивно. Москва јасно и гласно игра своју дипломатско-политичку игру. Ако Америка сада буде инсистирала на томе да Русија прва направи уступак, до даљег никаквог помака у односима неће ни бити“, одсечан је Домрин.
На питање Спутњика да ли овакав, у односу на раније прилично оштар став Москве види као некакав обрт у међусобним односима Русије и САД, Јован Ковачић из организације „Ист—вест бриџ“ каже да би волео да може тако нешто да каже — али авај…
„Нажалост, ово је још један корак у погрешном правцу. Наставља се подизање тензија, и у крајњој консеквенци, кад се ви тако чврсто држите мржње коју имате према некој земљи и једно од основних средстава које против ње можете да примените су вам санкције, то је знак да ви у ствари и немате праву политику. Запад, дакле, нема решења за Украјину — али истовремено добро зна шта неће. То све сада може да се развлачи и пуних десет година, а да Западу, Украјини или Русији ни у једном тренутку не буде боље. У тој причи нема победника — сви су губитници“, каже наш саговорник.
Ковачић додаје да је очито да су јастребови који су присутни у америчкој администрацији још из доба Клинтона и Обаме и даље веома јаки, и да на разне начине држе Доналда Трампа у шаци, односно, како иронично примећује, „држе га малтене као таоца“.
„Председник сад због тога не може да се бави креирањем спољне политике, што њима одговара. Никада се није десило да транзиција власти с једног на другог председника САД траје овако дуго — а то никако није добро ни за Европску унију, за њене интересе, па ни за њене земље-чланице“, додаје Ковачић.
Подсетимо, Кремљ је у среду саопштио да са жаљењем гледа на америчко инсистирање на „санкционој реторици“; нове мере Конгреса, између осталог, предвиђају краћи рок за тржишно финансирање руских банака под санкцијама, на 14 дана, а нафтно-гасних компанија на 30.
Руски политиколог Николај Шљамин каже да је одговор Москве на санкције увек био реципрочан.
„Мислим да ће након самита Г20, када буду јасније намере осталих светских играча, бити донете коначне мере. Јасно је да у Европи нема заједничког става по питању антируских санкција“, наглашава он.
Некадашњи заменик Генералног секретара УН и бивши совјетски и руски дипломата Сергеј Орџоникидзе, каже да му та „дубоко антируска поставка у Вашингтону“ делује — смешно.
„Мислим да се овде ради о унутарполитичкој борби која ће трајати све док је Трамп на власти, јер демократе не могу да се помире с његовом изборном победом. Замислите — амерички медији убеђују тамошњи народ да је неколико руских хакера успело да из корена уздрма америчку политичку сцену? Па то је потпуна глупост!“, каже он за Спутњик.
Николај Шљамин, с друге стране, наглашава да су разлози за увођење нових санкција Русији спољнополитичке природе, а да је главни повод ситуација у Украјини.
„Не видим, осим дешавања у Донбасу, ниједан разлог за ширење санкција. Верујем да ће бити покушаја да се конфликт продужи, и да се распири прави правцати рат на руским границама. Засад, на снази је какво-такво примирје, па до тога још увек није долазило — али целокупна америчка спољна политика тренутно је фокусирана на Донбас“, каже Шљамин за Спутњик.
И лидери земаља ЕУ би на дводневном самиту, који се одржава данас и сутра у Бриселу, могли да усвоје одлуку о продужењу антируских санкција. Тај предлог би, како наводе агенције, требало да изнесу француски председник Емануел Макрон и немачка канцеларка Ангела Меркел.
Неименовани високи званичник Уније изјавио је да ће Меркелова и Макрон разговарати с осталим лидерима о имплементацији Минског споразума, али и да постоје земље унутар ЕУ које се противе таквој одлуци.
„Поједине државе сматрају да се продужење санкција Русији ради по аутоматизму, иако то не би требало да буде тако“, рекао је тај извор.
