ЛИЦЕМЕРИ: ЕУ радо прима кинески капитал, али не у Србији

Ако желимо да сарађујемо са Кинезима морамо да упознамо њихову културу и традицију, а они су такви да, ако нешто договорите, то ће се спровести тако како сте се договорили, док ми стално тражимо пречице.

Несумњиво је да је за Србију, поред постојећих инфраструктурних пројеката, веома битно већ успостављено партнерство са Кином у Железари Смедерево, као и најављено партнерство око РТБ „Бора“. У којим се све правцима даље може развијати сарадња Србије са Кином, Јелица Путниковић је у емисији „Енергија Спутњика“ разговарала је са др Катарином Закић, директорком Кинеског центра при „Џон Незбит“ универзитету, и Ивоном Лађевац, истраживачем-сарадником у Институту за међународну привреду и политику.

Према речима Ивоне Лађевац, Србија је и пре Споразума о укидању виза са Кином на неки начин имала статус повлашћене нације, јер су се визе за ту земљу у прошлости веома лако добијале и то по симболичној цени. Ипак, како каже, безвизни режим свакако Србији много значи и добар је сигнал за даље унапређење сарадње, па у том контексту треба посматрати и преговоре о увођењу директне линије Београд-Пекинг.

„Мислим да ће то врло брзо бити реализовано, према неким најавама то би можда могло да буде већ у мају или у јуну. Поред тога Србија и Кина већ имају озбиљне разговоре о томе да се у нашој земљи отвори центар за праћење свих инфраструктурних пројеката у централној и источној Европи, што је за нас веома значајно“, објашњава Ивона Лађевац.

Како каже, главна препрека реализацији пројекта изградње брзе пруге Београд-Будимпешта са кинеском страном била је заправо ЕУ, која нерадо гледа на Кинезе, иако би тај пројекат самој Европи пуно значио. Међутим, то није и једини проблем.

„Чини ми се да проблеме праве и српски прописи, јавне набавке, тендери, све те тенденције које су раније биле присутне у нашем друштву и нашем менталитету. Ако желимо да сарађујемо са Кинезима морамо да упознамо њихову културу и традицију, а они јесу такви да, ако нешто договорите, то ће се спровести тако како сте се договорили. Ми смо увек тражили неке пречице и да не буде оно што смо договорили. Тај путни правац је врло значајан, Србија ће ту профитирати у сваком случају, али исто тако треба размишљати о употреби Дунава и тим инфраструктурним пројектима у смислу изградње нове луке на Дунаву, попут луке Прахово“, каже Лађевац.

Катарина Закић, директорка Кинеског центра при „Џон Незбит“ универзитету, слаже се да би изградња брзе пруге Београд-Будимпешта била изузетно значајна за Србију.

„Железница је у Србији апсолутно била запостављена пуних 30 година, а то је нешто без чега ми не можемо да функционишемо и без чега инострани партнери не желе овде да улажу новац. Мислим да је један део разлога зашто смо тако дуго чекали на железницу био и финансијске природе с обзиром да се врло тешко дошло до договора. Наша страна је желела да то буде решено у виду концесије, док су Кинези желели да нам дају кредит. Још се чекају информације под којим условима смо тај кредит добили“, објашњава Закићева.

Она напомиње да је нови кинески Пут свиле међународни пројекат какав дуже време нисмо имали прилике да видимо, док је самит „16 плус 1“, у којем Србија има значајно место, један мањи пројекат у оквиру новог „Пута свиле“, који би требало да омогући да наша земља сарађује са Кином, али и земљама региона у заједничким пројектима.

„Пројекат ’16 плус 1‘ није имао за идеју да само Кина улаже велика средства и прави разне пројекте, већ је циљ био да се што је могуће више повежу земље централне и источне Европе. Ми смо имали једну врсту неуспешног повезивања у оквиру пројекта ЦЕФТА који никад није ’заживео‘ онако како је требало, а надам се да ће сада ово повезивање уродити плодом“, каже Закићева.

Несумњиво је да кинеска улагања у овом делу свету угрожавају интересе западно-европских компанија које су до сада имале примат, каже Ивона Лађевац.

„На примеру Железаре и односа који ЕУ има према Србији најбоље се види тај лицемерни однос, јер сви они радо примају кинески капитал за улагања у њихове привреде и спасавање или унапређење производње, али када смо ми у питању, као и неке друге мање земље, они нерадо гледају на те кинеске инвестиције. Али ми бисмо морали да искористимо ту позицију коју сада имамо и добре односе са Кином које тежимо да развијемо. Иако смо на путу за чланство у ЕУ, све до момента док нашу сарадњу са Кином не ограничавају ти строги прописи, не видим разлог зашто не бисмо унапређивали своју земљу и помогли себи да изађемо из кризе у којој смо већ деценијама“, каже Лађевац.

Тагови: ЕУ, Кина