Једна од највећих свјетских игара овог се тренутка води у БиХ с могућим несагледивим посљедицама не само за за БиХ, већ и шире у региону, пише у једном извјештају који ће ускоро бити стављен на сто новог америчког предсједника Доналда Трампа, открива загребачки Глобус.
Према писању овог недјељника, обавјештајне заједнице будно прате процесе у тој држави у којој се одвија један од најважнијих процеса у свјетској политици, на шта је недавно, како се истиче, крајње прецизно и точно, али дипломатски ипак увијено, упозорила и хрватски предсједник Колинда Грабар-Китаровић. Оцјенила је да је стање у БиХ „прилично забрињава“, а Глобус тврди да за то разлога заиста има.
Наводи се да хрватски предсједник, као уосталом и политички врх, прате све процесе у сусједној држави, а Грабар-Китаровић као бивши амбасадор у НАТО и „особа која одлично познаје стање у свјетској политици врло тачно је детектовала проблеме који су данас у БиХ све израженији“. Када би се прочитали извјештаји страних обавјештајних заједница утисак би, пише Глобус, био знатно алармантнији, а оцјене њихових аналитичара алармантне и драматичне.
То је, како се наводи, за недјељник потврдило неколико добрих познаваоца догађања у сусједној држави који су имали увид у извјештаје страних служби. „Процјена је да је тренутно у БиХ око 500 радикалних исламиста, а да се тај круг, ако се узму и њихови потенцијални сарадници, може проширити на око 2.000 особа. Они су под будним оком обавјештајаца највећих свјетских обавејштајних служби, али је увијек питање тренутка када се нешто може догодити“, наводи овај хрватски недјељник.
Постоје, пише даље Глобус, јасно разрађене стратегије појединих земаља које показују занимање за даљњи наставак исламизације те земље. „Неке од тих стратегија које су чак стављене и на папир су крајње забрињавајуће, као она да једна земља има јасно разрађен план “продора“ утицаја исламских кругова све ‘до мора’, што би наравно значило и мјењање политичке архитектуре простора БиХ“, наводи се, такође. Указује се и да куповање кућа и терена на подручјима које је „најзападније“ у БиХ, али и најближе дјеловима територија земље која је и најближа мору, може се тумачити као дио плана, ако се догађаји у регији окрену према црним сценаријима.
За Глобус је занимљиво да је у неколико наврата на разне опасности које вребају БиХ упозорио и јордански краљ Абдуллах Други, па је организовао и скупове на којима се о томе говорило. Постоји, указује се, још један феномен када је ријеч о БиХ, а то је да је то једино мјесто на свијету гдје шиити и сунити успјешно сарађују. Њихове вође, пише Глобус, су процјениле да је за политику према БиХ важна заједничка сарадња, па су непријатељства стављена по страни. Глобус пише и да су до сада три таласа водила према радикализацији Босне и Херцеговине, одакле је почетком деведесетих Ал Каида имала и пут према Европи.
Радило се о јединици Ел Муџахид у којој су били муџахедини и странци, а дјеловала је у саставу Трећег корпуса тзв Армије БиХ и борила се против Хрвата и Срба. „Тада је био и јак утицај Иранске револуционарне гарде која је достављала оружје, док је из Саудијске Арабије долазила хуманитарна помоћ. Иран није имао велики утицај на народ, већ више на политичку и војну елиту у БиХ“, тврди један добар познавалац прилика у БиХ, који је, тврди Глобус, имао и увид у бројне повјерљиве документе страних обавјештајних служби. Према његовим ријечима, други талас је услиједио кроз вехабизам и ширио се полако на подручјима где живе Бошњаци. „Постоје процјене да чак десет посто популације БиХ инклинира тој врсти радикализма, иако већина од њих није склона тероризму, нити појачаном екстремизму. Али и овај број је велик и забрињавајући“, каже саговорник недјељника.
Трећи талас ширења исламизма, али с политичком димензијом ако се тако може говорити, услиједио је с појачаним занимањем Турске за БиХ. „По многима то је и најопаснији талас који не доноси екстремизам, али је у суштини крајње противзападни и противевропски. Нуди се као алтернатива Европској унији, с тезом да би БиХ ионако у европској породици, поготово када је ријеч о Бошњацима, била у четвртом реду. С друге стране подсјећа се на добар положај овдашњих муслимана за вријеме Отоманског царства када су многи од њих били дио владајуће елите“. Глобус пише и да су трендови који се сада догађају у БиХ дугорочно врло опасни, јер, како се наводи, осим Турске и Саудијске Арабије за догађаје у БиХ заинтересоване су још многе земље, попут Катара.
Све то, пише даље Глобус, указује да Хрватска мора будно пратити догађаје у сусједној држави и да су мале шансе да ће европеизација БиХ бити чаробно рјешење за сусједе. „Бошњаци имају своје планове и идеје, а Срби у БиХ, прије свега немају велико занимање за ЕУ. Њима је Русија ближа, јер сматрају да би од Путина могли добити сатисфакцију, ако се то тако може звати, за проруску политику коју воде“, наводи Глобус. Све то оставља и даље озбиљну опасност за Хрватску и цијелу регију, па се отуда отвара и питање потребе хрватско-српског дијалога, о чему се разговарало и у Берлину током сусрета премијера Андреја Пленковића са њемачким канцеларом Ангелом Меркел. „Меркел добро зна што све на овим подручјима може слиједити или бар гдје су опасности, које се лако могу рефлектовати и на цијелу Европу. Зато је за Берлин важно да се хрватско-српски односи напокон помакну с мртве тачке и да двије државе сарађују у региону и у односу на ситуацију у БиХ“, наводи Глобус.
Тагови: БиХ, Доналд Трамп, Исламизација, Колинда Грабар Китаровић