БЈЕЛАЈАЦ: Хрватска живи по правилима усташке НДХ
Фото: in4s.net
Начином на који реагује на актуелне догађаје, почевши од рехабилитације Алојзија Степинца, преко догађаја у Србу, гдје је држава толерисала дивљање проусташких и профашистичких екстремиста, Хрватска показује да је спремна да изврши ревизију историјске слике НДХ.
Овако историчар Миле Бјелајац за „Новости“ коментарише бурне догађаје у Хрватској, који се нижу један за другим, а сви имају заједничку особину – релативизују злочине учињене над Србима.
„Питам се да ли ћемо доживети да се обори „комунистички процес“ и Љуби Милошу, некадашњем управнику логора Јасеновац, који се послије бјекства вратио у Хрватску 1947. Тада је ухапшен и осуђен 1948. на смрт, као и Ерих Лисак прије тога, коме је сада уз Степинчев процес, такође, оборена пресуда“, наводи Бјелајац.
Према његовим ријечима, укидање пресуде Бранимиру Главашу, оптуженом за убијање Срба у Осијеку, је ругање правди.
„Као да се враћамо у деведесете. У Хрватској је било уништено или оскрнављено око 5.000 споменика и обиљежја антифашистичке борбе, док су обиљежја поражене НДХ и њени лидери постали прихватљиви симболи. На тлу Хрватске још од прве половине 19. вијека постоје идеје или стање духа, ако хоћете, које ће извршити припрему за „рјешавање“ српског питања у НДХ. Ко су оци тога, поједини политички фактори, то је историјски неспорно утврђено. Југославија је два пута била земља помирења, а њеним рушењем отварао се простор екстремним рјешењима“, наводи Бјелајац.
Он је указао да се ћути се о ономе што је урађено Србима у Хрватској током злочиначких акција „Бљесак“ и „Олуја“.
„Без „Бљеска“ и „Олује“ није могло бити радикалног етничког чишћења српског становништва са подручја данашње Хрватске. То чишћење и редуковање Срба на занемарив проценат, послије рата доживљавано је као велика тековина која се не смије угрозити. О томе свједоче јавни говор, иступање посланика у Сабору, политичких личности па и културних радника. Другим ријечима, учинити све да се избјегли више никада не врате. У тој функцији је низ ситних поступака који стварају психозу неповјерења, страха и бесперспективности уколико се не промијени име и вјера. Према попису становништва 1991. од 4.784.265 становника, Срба је било 581.663 (12 одсто) и Југословена 106.042 (6 одсто). А данас?“, казао је Бјелајац.
Тагови: Миле Бјелајац, НДХ
