Предсједник Србије Томислав Николић рекао је да је споменик Николи Тесли у Београду подигнут у част највећег генија кога је српска мајка отхранила и као Богородица поклонила човјечанству, те да Теслин допринос човјечанству поприма митске димензије и да је он Прометеј модерног доба.
Подсјетивши да је споменик подигнут поводом 160 година од Теслиног рођења, Николић је изјавио да Тесла у једно спаја своје српско поријекло и америчку визију.
Он је подсјетио да Тесла није заборављао одговор на питање – ко је, чији, из ког народа и ког насљеђа.
– Знао је да мора смјело да носи крст своје генијалности, своју прометејску судбину и своје српско поријекло. Никада се неће одрећи свог српског коријена, православног дрвеног крста са очевих груди, десетерачког стиха којим га је мати васпитавала, али ни заборавити подршку Америке без чијег схватања његове идеје никада не би постале стварност – рекао је Николић.
Он је навео да је Тесла рођен као Србин, а умро као Американац, што је историјски чвор који би требало да повезује пријетљство два народа.
– Његове одреднице су српски народ чији је припадник и америчка држава која је развила његове научне потенцијале, а Тесла је задужио цијело човјечанство. И Србин и Американац, или ни Србин ни Американац, него и грађанин свијета, па тако и једне нове државе која га својата – рекао је Николић.
Додао је да Теслин освијетљени свијет равноправних још није створен, а само је то тражио од човјечанства.
Он је додао да је Тесла до своје бесмртне славе стигао само Богу знаним путевима и да се од дјечака из Смиљана, одраслог уз оца свештеника СПЦ и мајке која га је успављивала и будила српским пјесмама о боју на Косову, прије могло очекивати да ће и сам постати свештеник, него најзначајнији научник у историји човјечанства, чијој генијалности се дугује убрзан цивилизацијски ход.
Он је навео да је Тесла неријетко против себе имао цијели свијет и интелектуалну заједницеу, неспремне на храбре, генијалне теорије о електрицитету, струји, машинама, бежичним преносима, трансформаторима…
Тесла је човјечанству подарио димензију нове филозофије живљења и схватања човјекових могућности, развоја друштава држава, нову до тада непознату могућност да се другачије креира свакоденевни живот.
– Колико год да је освијетлио планету, толико је освијетлио и изнутра сваког човјека понаособ – рекао је Николић, наводећи да би Теслу требало више проучавати у свијету хуманистичких наука.
Он је додао да је Тесла остао ван свог и нашег времена и да је могао, али да није никада постао среброљубац, него је имао велику љубав према људима.
Теслин допринос човјечанству поприма митске димензије, укротио је водопаде, извршио библијски задатак да буде свјетлости и у мраку, подарио иновације на којима се данас заснива све што је некада било фантастика – пут у свемир,телевизија, интерет, телекомукација, медицински апарати.
– У тој митској димензији постао је Прометеј модерног доба. Човјеку је подарио свјетлост и напредак, прихватајући личну жртву и тешку усамљеност, коју носи сваки геније – рекао је Николић.
Подсјетивши да је Тесла одбио Нобелову награду, Николић је навео да је умро мирно у скромној хотелској соби, а да су његове идеје биле веће од његовог доба и свега што је наука до тада створила.
– Био је човјек будућности. Зато се о њему не може говорито другачије као о нашем савременику, који ће да буде савременик и генерацијама послије нас – рекао је Николић.
Скуп је поздравио и члан Њујоршке академије наука Дејан Илић, као и донатор споменика добротвор Момчило Моша Тодоровић.
Тагови: Никола Тесла, Споменик, Томислав Николић