ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ: Сутра годишњица напада нацистичке Њемачке на Краљевину Југославију

У раним јутрањим часовима 6. априла 1941. године и без објаве рата започео је напад нацистичке Њемачке на Краљевину Југославију.

Тим нападом Југославија је увучена у Други свјетски рат, а у више ваздушних напада на Београд од 6.30 тог јутра па током наредна два дана учествовало је 484 њемачка авиона, од чега 234 бомбардера и приближно 120 ловачких авиона.

У Београду је у бомбардовању уништен и добар дио стамбеног фонда и инфраструктуре, али и бројни споменици објекти културе, међу којима и национална библиотека.

Пожар у Народној библиотеци, која се тада налазила на Косанчићевом венцу, однио је око 350.000 књига, укључујући и бројне рукописе и разне старине.

Априлски напад на Југославију је био одмазда за 27. март 1941. када су оборени влада и намјесништво, чија је прва личност био кнез Павле Карађорђевић.

Пуч од 27. марта практично је одредио судбину Југославије и трасирао њен пут ка блоку земаља противница нацистичке Њемачке.

Пуч је извршен у један сат по поноћи, 27. марта 1941. године, а чим је информација о преврату доспјела у народ, у Београду и другим српским градовима а понегдје и широм Југославије (Далмација), избиле су масовне уличне демонстрације у знак подршке грађана пучу.

Велики масовни бунт двадесетседмог марта упамћен је по паролама „Боље рат него пакт” и „Боље гроб него роб”. Британски лидер Винстон Черчил изјавио је тада да је „Југославија пронашла своју душу”.

Пучем је, де факто, поништено потписивање протокола о приступању Југославије Тројном пакту (Немачка, Италија и Јапан) од 25. марта, а с друге стране, сасвим је извесно да је незадовољство приступањем Тројним пакту, било огромно, те да је пуч био и израз расположења великог дијела народа.

Централна личност пуча био је ваздухопловни генерал Душан Симовић, опште је увјерење међу стручњацима да је пресудан подстицај државном удару у тако преломном тренутку имао прије свега Лондон, а по свему судећи и Москва, док остаје чињеница да су српске опозиционе странке и патриотске групе, као и Српска црква, одушевљено примиле вијест о државном удару.

Услиједио је 6. априла масовни брутални напад Њемачке, Италије, Бугарске и Мађарске, након којег је Југославија распарчана, а нацистички окупатори формирали су тзв. Независну државу Хрватску, затим велику Албанију, велику Бугарску…

Београдску владу, иначе, о часу напада претходно је обавијестио, сасвим прецизно, српски војни аташе у Берлину пуковник Владимир Ваухник, врхунски обавјештајац.

Југословенска војска капитулирала је 17. априла.

Дан сећања на почетак II свјетског рата

У сриједу ће бити обиљежен Дан сејћања на почетак Другог свјетског рата на подручју Југославије, када је бомбардован Београд, 6. априла 1941. године.Церемонију полагања вијенаца и одавања почасти у Алеји страдалих у шестоаприлском бомбардовању на Новом гробљу предводиће министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин.Вијенце ће положити и представници града Београда, удружења за неговање традиција, потомци страдалих и грађани.Истог дана код споменика страдалим пилотима у Априлском рату, који се налази на Земунском кеју, вијенце ће положити представници Војске Србије.У Алеји страдалих у шестоаприлском бомбардовању, која се налази на Новом гробљу у Београду, укупно је сахрањено 1.992 суграђана.Од тог броја је идентификовано 631, неидентификовано је 909 мушкараца, 393 жене и 59 дјеце.
Прецизан број жртава никада није утврђен, најчешће се узима да их је било 2.274. Њемачке процене говориле су да је жртава бомбардовања било између 1.500 и 1.700.

Тагови: Други светски рат, Краљевина Југославија, Немачка