ПРИЈЕТИ РАСПАД СИСТЕМА: Њемачки ултиматум Турској
Фото: РТРС
Њемачка је поставила ултиматум Турској да за десет дана битно смањи прилив избјеглица преко Егејског мора у Европу, пише француски лист “Фигаро”.
Како наводе, то је „крај игре“ јер иначе пријети распад европског система и настајање „неке другачије Европске уније“.
То у освртима наводе и други коментатори у европским медијима, као и дипломате у Савјету министара ЕУ у Бриселу, који мисле да ће, у противном, доћи до општег затварања граница у Европи, укључујући грчку међу према Турској.
Такође, то је и суштина захтјева на јучерашњем засједању министара унутрашњих послова Европске уније да се до сусрета шефова држава или влада ЕУ и турског премијера Ахмета Давутоглуа 7. марта види на дјелу да је Турска престала да допушта да банде организованог криминала неометано кријумчаре мигранте у Европу.
Неки од коментатора и дипломата у ЕУ изражавају сумње да ће челници власти у Анкари пристати и бити у стању да заиста зауставе нарастајућу навалу имиграната преко турско-грчке границе што њемачка канцеларка Ангела Меркел од прошле јесени неуспјешно покушава да издејствује од турског председника Реџепа Тајипа Ердогана.
Ердоган, по оцјени европских коментатора, па и дипломата у Бриселу, води двојаку и некад циљевима и интересима Европе супротстављену политику и стратегију у Сирији и око питања имиграната.
Према изворима ЕУ, као једна од тражених „опипљивих и јасних мјера“ захтјева се да Грчка, на основу уговора о реадмисији, трајектима почне да враћа имигранте без права на азил назад на турске обале, што би морала да прихвати и Анкара.
Коментатори, укључујући неке њемачке медије, „ултиматум Турској“ су препознали у јавним порукама, као и процурјелој размјени мишљења њемачког министра унутрашњих послова Томаса де Мезијера с колегама на засједању у Бриселу, који је рекао да Берлин од Анкаре захтјева да коначно одмах почне да спроводи акциони план ЕУ-Турска о битном смањивању доласка имиграната у Европу, за шта је Турској одобрено и три милијарде евра новца европских пореских обвезника.
Број имиграната који с турске обале прелазе на грчка острва је поново нарастао на 20 хиљада недјељно.
Велике недоумице да би до 7. марта нешто битније могло заиста да се догоди огледају се не само у заједничким мјерама Аустрије, Србије и других западнобалканских држава, што су неки коментатори већ прогласили као „нову аустро-угарску коалицију“, већ и одлуци Мађарске да сазове референдум о питању избјеглица, као и Бугарске да пошаље трупе на границе према Турској и Грчкој.
Полицијска агенција ЕУ Европол је изнијела поражавајуће податке да кријумчари избјеглица из Турске и са сјевера Африке у Европу годишње обрћу између три и по и четири милијарде евра.
Париски дневник Фигаро преноси анализу угледног француског историчара Пјера Вермерена, специјалисте за Средоземље, сјеверну Африку и таласе имиграције, који каже да је немогуће рећи шта Европу очекује у овој години, будући да „милиони лица чекају на вратима Европе, а њихов евентуални улазак диктирају превасходно политички услови“.
Ауторитарни режими су у стању да контролишу своје границе, а оно што се догађа у Турској се збива уз благослов власти, сматра Вермерен.
Француски аналитичар додаје да „ако би Турци промијенили став, имиграција би стала, али је то и дјело мафија и политичких наоружаних формација – италијанске, турске и балканских мафија, као либијских џихадистичких група, које се неизмјерно богате на трговини људским бићима“.
Њемачки министар полиције Де Мезијер је на министарском заседању у Бриселу изнио став да Брлин „до 7. марта хоће да види битно смањење доласка избјеглица преко турско-грчке границе“ и да ће „ако до тога не дође, бити нужно предузимање додатних европских мјера“.
Њемачки министар није подробније изнио шта ће бити тај „сценарио катастрофа“, како су оцијенили дипломате у Бриселу, који мисле да Берлин онда неће имати куд, већ да драстично ограничи број улазака избјеглица на своју територију, с тим да о томе обавијести и друге чланице у ЕУ, које би несумњиво повукле сличне потезе.
То би био крај шенгенског простора без граница, бар привремено, а цијели шенгенски систем би потом морао бити преустројен, имајући у виду и потребе да се границе ЕУ много боље надзиру и због ни мало смањене опасности од исламског, џихад тероризма, чији су организатори у жаришту у Сирији, а неки починиоци крвавих атентата у Паризу су у Европу дошли скривени у таласу избјеглица.
Де Мезијер је од свог грчког колеге Јаниса Музаласа затражио да Грчка коначно захтјева од Анкаре да примењује потписани споразум о реадмисији, прихватању имиграната који с турске територије илегално и без права на азил дођу на грчке, дакле и обале ЕУ.
Британска министарка Тереза Меј је цијелу ситуацију овако сажела: „Код избјеглица коначно треба сломити извјесност да, пошто се укрцају на пловила у Егејском мору, купују и карту за пут у Њемачку“.
