ЕВРОПСКА УНИЈА ПРИТИСКА: Србија дозвољава промет ГМ хране?
Фото: Новости
Србија је на корак да дозволи промет, али и употребу генетички модификоване хране за исхрану животиња. За ово прво, већ нас је подсетила Европска комисија у свом извештају, а и промет је један од услова за улазак у Светску трговинску организацију, којој Србија, иначе, тежи. Стручњаци упозоравају да ће наша земља допустити и употребу генетички модификоване сојине сачме, за исхрану стоке.
Европска унија, међутим, „форсира“ Србију да усвоји нови закон о ГМО, који ће, између осталог, омогућити и прикључење СТО. Свакако, дозвола промета је и један од услова које наша земља мора да испуни да би постала чланица ЕУ, можда већ, према незваничним проценама, 2020. године.
У Министарству пољопривреде остали су при свом старом ставу – „да се о новом закону о ГМО не размишља и да није на дневном реду“. Како кажу, имају прече ствари од тога.
С друге стране, саветник премијера Србије Драган Гламочић рекао је, за „Новости“, да ће ресорно министарство још једном преиспитати комплетну регулативу у вези са ГМО. На питање да ли ће се дозволити промет, употреба и продаја производа од ГМО, Гламочић је упутио на надлежне у Министарству.
Министарство пољопривреде предлаже и спроводи усклађивање прописа са ЕУ, ради прилагођавања европском тржишту – каже Гламочић. – На основу препорука ресорног министарства, Влада Србије ће разматрати и благовремено усвојити регулативе, у складу са предложеним и препорученим стандардима.
Како је истакао саветник премијера Србије, генерални став је да се неће дозволити гајење ГМ биљака и употреба генетички модификоване хране за исхрану људи.
Према важећем закону из 2009. године, у Србији су забрањени промет, увоз, узгој, прерада и промет ГМО и производа од ГМО. Све што садржи 0,09, односно мање од процента ГМО не може да се нађе на нашем тржишту. Бар не легално. Стручни свет сматра да треба увести „нулту“ толеранцију, нарочито за семе.
Не би смео да постоји ни промил ГМО у семену, јер може да се догоди да се намерно пакује такав материјал, па да се ГМ биљка шири по нашим њивама – каже проф. др Миладин Шеварлић, саветник Економског институте.
– А, када је реч о приступању Светској трговинској организацији, ми нисмо њени чланови и не морамо да поступамо по њеним наређењима и правилима. Уколико држава донесе одлуку да жели да приступи СТО, мада не видим никакву сврху тога, мораћемо да прихватимо и промет, али и производе од ГМО.
Како објашњава професор Шеварлић, то ће значити да ћемо моћи да увозимо производе од ГМО, вероватно уз обавезно обележавање, а забранићемо производњу и прераду производа од ГМО.
Такве одлуке могу само да створе проблем међу српским сељацима, јер ће се побунити због тога што ће бити дозвољен увоз и пласман нечег што је забрањено да се производи – сматра професор Шеварлић.
– Једноставно, не видим због чега јуримо у СТО, пре него што и буде извесно да ћемо ући у ЕУ. Требало би да искористимо тренутни положај, па да наше производе са робном марком „без ГМО“ пласирамо на тржишту ЕУ.
Од свих чланица Светске трговинске организације, Русија је једина која има потпуну забрану свега што има везе са ГМО. Руси су спустили рампу за увоз и промет производа од ГМО, а постоје предлози да се читава ова проблематика третира по закону о борби против тероризма.
ГРАДОВИ ПРОТИВ
У СРБИЈИ су представници 121 општине и града изгласали Декларацију против увоза, узгоја, прераде и промета ГМО. Како каже професор Шеварлић, посланици у Скупштини Србије немају право да промене ту одлуку.
ЗАБРАНА УЗГОЈА
ЗА потпуну забрану ГМО, пре нешто више од месец дана изјаснило се 16 држава чланица ЕУ. Неке од држава забраниле су узгој ГМ биљака, само у одређеним подручјима. Једино на промет ГМО земље ЕУ не могу да ставе тачку.
