Велика сеоба народа са Блиског истока и из Африке најбољи је могући дар Америке за Европу, која је заслужила тај поклон својом великом вишегодишњом оданошћу.
Мигрантска криза последица је глобалне америчке интервенционистичке политике коју је Европа подржавала и у њој свесрдно учествовала од 1999. године и агресије на СР Југославију па до дестабилизације Средњег и Блиског истока и интервенција у Либији, Малију и у низу афричких држава.
Не би било могуће да дође до великог таласа избеглица да није било америчких интервенција у Авганистану, Ираку, Сирији, Јемену, Либији, или да није било „арапског пролећа“.
Европа се сада нашла у ванредном стању и већ више месеци не може да разматра питања сопственог напретка, развоја нити своје будућности. Тако јој се вратило верно вишегодишње служење америчким интересима.
Тешко је сада прогнозирати да ли ће све ово да утиче на промену европске политике. Сигурно је, међутим, да се Европа показала као изузетно некомпетентна да се носи са актуелним америчким поклоном. Она не може да се заштити ни бодљикавим жицама ни цементним зидовима од поплаве миграната.
Европа третира целу ситуацију површински, као да штрицка коров уместо да га сасече у корену. Никако да се сети да су корени егзодуса управо у тим блискоисточним и афричким државама и да тамо морају да понуде социјално-економски модел који ће да заустави сеобу.
Ако Европа не буде видела ту суштину, може се десити да је ове године преплави милион и по миграната, а следеће године и до пет-шест милиона нових. Запрепашћујуће је колико Европа не види даље од жица и ограда и не може да изађе из кучина у које је упала.
Тагови: Европа, Живадин Јовановић, Мигранти