ИЗГУБИЛИ ИДЕНТИТЕТ, ОСТАЛИ БЕЗ МЕДАЉЕ: Пораз „орлова“, Французима бронза

Кошаркашка репрезентација Србије заузела је четврто место на Европском првенству, изгубивши у мечу за бронзу од домаћина Француске са 81:68 (16:16, 21:16, 21:12, 23:24)

Изгубити од моћних „триколора“ није страшно. Није ни неочекивано, ипак су они ушли у меч као још увек актуелни прваци Европе, и то пред 24.000 својих навијача. Тим препун НБА играча индивидуално је био и остао јачи од нашег, но оно што је било тужно је – што наши играчи нису личили на себе. Нису личили на оно што могу, на оно што је одувек красило овдашњу кошарку. „Дух игре“, којим су се дичиле генерације, чак и када им није ишло, заснивао се на тимској игри. На добром одабиру када се шутира, зашто се шутира и одакле се шутира. Чак и када се промашује, ред се знао. Па, кад не иде – онда не иде. Али, количина срљања, индивидуални покушаји и прерана нервоза због резултатског заостатка, који дуго није био неки страшан, детаљи су који су умањилли фантастична остварења ове екипе у виду седам узастопних победа којима су отворили ово такмичење. Изгубити меч – уопште није страшно. Није страшно изгубити ни два, она најважнија. Али, овако одједном – изгубити идентитет, то ем кошта, ем боли.

Ево како се до тог бола и дошло.

Чудно је почела ова утакмица, из више разлога. Најпре, и један и други тим су, помало очекивано, деловали збуњено. Да, очекивали су и једни и други да ће наступити у недељу, 20. септембра, последњег дана првенства, но не у два поподне, већ увече, у борби за злато. Остала су оба та тима без директног пласмана на Олимпијске игре и то полуфиналним поразима које нису очекивали, ма колико били свесни тежине својих задатака. Па опет, оно што су испрва пружили било је школски пример „везаних руку“, али и одсуства неке нарочито квалитетне тимске игре, у којој се много тога завршавало или индивидуалним решењима, или „2-на-2“. Ту до изражаја обично дођу боље физичке предиспозиције, а како су Французи у томе мало бољи од остатка европске конкуренције, логично – повели су, тим пре што су „орлови“ изузетно лоше и бирали позиције за шут, а и реализација им није била ни за какву похвалу.

Но, онај чуднији део приче био је везан за арбитре. Јер, како објаснити да ниједан члан судијске тројке не види рукометни трокорак Тонија Паркера, али виде да је он фаулиран када је направио трећи корак? Када су „свирали“ и офанзивни фаул Симоновићу, истина – јер је руком обгрлио струк једног од двојице чувара између којих се провукао, нашем селектору је „пукао филм“. Због приговора је добио техничку грешку, па су Французи отишли на 10:5 средином прве деонице.

Њу је започела нешто другачија постава Србије него онба која је кренула у двобој са Литванијом. Селектор Ђорђевић је из почетне петорке „склонио“ Калинића и Кузмића, па су уместо њих Симоновић и Радуљица били саиграчи Теодосића, Марковића и Бјелице, који су заиграли и у полуфиналу од старта. Ипак, то што нико од њих није успео нешто нарочито да се истакне у нападу, није било за осуду – јер су се својски трудили у одбрани да зауставе ривала који је имао огромну подршку са трибина у Лилу. Паркер, Де Коло, Батум, Дијао и Гобер су и изградили поменутих „+5“, а онда је почела нешто конкретнија игра српског напада.

Бјелица је са четири узастопна поена најавио „повратак у живот“, придружио му се на кратко Ерцег, да би пет поена у низу разиграног и решеног Богдана Богдановића, омогућили нерешен резултат (16:16) на крају прве деонице. А тамо где је Богдана зауставио обавезни предах, он је наставио када је одмор прошао. Дао је још четири поена, укупно девет заредом, па је Србија први пут повела, отишавши и до 20:16. Међутим, кошарка је игра у којој је јако важан континуитет, а он је поново недостајао нашима.

Бјелица и Теодосић су до 15. минута промашили све своје шутеве са дистанце, укупно шест, а селектор није баш најбоље успевао да објасни својим изабраницима да то што жели модерну кошарку не значи да треба двапут чешће шутирати тројке него двојке, нарочито када тај шут из даљине баш и не иде (у једном тренутку било је 4/16). Труд је постојао, не и висок ниво разборитости како окончати акцију, па се дешавало да идеално „кружење лопте“ и потпуно слуђивање супарника – окончамо кошем за секунду закаснелим, јер је време за напад истекло, или да после две тројке Марковића – он шутне трећу са скоро девет метара, онако, из чиста мира (и – не погоди). Заправо, како смо играли у завршном делу друге деонице, право је чудо да су Французи направили само серију од 10:0 и повели са 37:28. Ипак, тргли су се „орлови“, Ђорђевић је мину пред велики предах у игру коначно убацио Калинића (коме је против Француза, у великој четвртфиналној победи на прошлом Мундобаскету, указао 23 минута шансе, а на овом мечу непуних седам), па су уз тројку Бјелице и, нажалост, и даље лошу Калинићеву реализацију слободних бацања, српски играчи смањили заостатак на „-5“.

То што су се наши мало тргли, пре свега вративши се тимској игри у нападу, у коме је, истина, само Богдановић погађао из игре у првих пет минута треће четвртине, није било довољно. Де Коло је носио „триколоре“, а када би он погрешио, уследила би „допуна“, некада и у виду атракција тандема Паркер – Батум. Зато је предност домаћина била константна, попевши се на „+9“ после три узастопна промашаја наших. Ти нови „црни минути“, којих је било чак 16 у полуфиналном поразу од Литваније, потпуно су помели оно мало смисла које је постојало у нападима „орлова“.

Јер, како објаснити да се за 28 минута игре шутне 21 пута за три поена, а само 13 за два? Са очајним одабиром шута, срљало се из грешке у грешку, а повратак је постајао све већа „немогућа мисија“ како је време одмицало. Оних 53:39 на семафору у том 28. минуту можда је најбоље осликавало колико губљење сопственог идентитета кошта.

У последњу четвртину ушло се са великих 58:44 у корист Француза, који су у финишу треће деонице кажњавали бројне офанзивне грешке „орлова“, које је само „рвање“ Радуљице са домаћим горостасима одржавало у животу. Он се потом заиста разгоропасио, подигавши самопоуздање саиграчима сасвим довољно да они приђу на 60:51, искористивши тако на најбољи начин одмарање Тонија Паркера.

Добро је било и што су за само тир минута француски кошаркаши „изашли из бонуса“, па је сваки наредни њихов прекршај слао наше на линију пенала, а лоше је било што је и поред боље игре „орлова“, њихов супарник успевао да нађе одговор. На добру Марковићеву одбрану – уследила би блокада његовог шута. На добру колективну дефанзиву, уследила би Батумова блокада Бјеличиног покушаја из продора. Чак и када бисмо дали два поена, нашао би се неко, попут Фурнијеа, који би тројком вратио двоцифрено вођство, кажњавајући нове наше промашаје са линије слободних бацања.

Тако се ушло у последња три минута, која је „отворила“ тројка Бјелице, за прилазак на 69:59. Но, одговор би и тада стизао, у виду Гоберовог коша и поред прекршаја, или у виду Дијаове тројке, па се са тих „+13“ публика наслађивала, а наши полако могли да размишљају о одласку кући.

Ипак, многе дилеме остају. Да ли треба бити задовољан оним што су урадили на Еуробаскету? Није мала ствар бити четврти у Европи, ма колико овде било људи које би само злато задовољило. Да ли је остало много питања о тактици, „темпирању форме“ и коришћењу расположивих играча? Наравно, чак и поред чињенице да је у овој земљи „сваки човек већи селектор од селектора“. На залагању момцима нема шта да се замери. Али, не почива кошарка само на томе, већ и на томе како су вођени а и како спроводе у дело оно што је била замисао. Не треба можда некога проглашавати кривцем, јер је кривац тешка реч, али потрага за одговорношћу доноси мудре одлуке. А управо су оне најбољи корак ка ономе што нас чека.

Меч за треће место на Еуробаскету 2015
Француска – Србија 81:68 (16:16, 21:16, 21:12, 23:24)
Стадион: Пјер Моруа, Лил; Гледалаца: 24.092
Француска: Вестерман није играо, Батум 7п, 3ск, 3ас, 2ук, Ловерњ 1п, 2ск, 1ас, Кахуди 2п, 5ск, 1ас, Паркер 13п, 4ас, 2ск, 3из, 1ук, Фурније 15п (тројке 3/4), Пјетрус 3ск, Де Коло 20п (тројке 2/6, двојке 5/6), 4ас, 3ск, Дијао 4п, 6ас, 3из, 1ск, Желабал 4п, 3ск, Гобер 15п, 14ск, 3бл, 1ук, Жаите није играо
Србија: Теодосић 3п (шут за два 0/3, шут за три 0/6), 4ск, 3ас, 3из, Симоновић 3, Кузмић 2ск, Богдановић 14п (шут за два 3/3, за три 2/6), 4из, 3ас, 1ук, Бјелица 12п (шут за два 2/5, за три 2/6), 6ск, 3ас, 2из, 1ук, 1бл, Марковић 8п (тројке 2/6), 2ас, 1ск, 1ук, Калинић 1п, 1ск, Недовић 9п (шут за два 1/2, за три 1/2), 1ас, Милосављевић није играо, Радуљица 11п (шут 5/8), 8ск, 4ас, 1из, Ерцег 7п (шут за два 2/2, за три 0/3), 1ск, 1ас, 1из, Милутинов није играо

Тагови: Еуробаскет, Кошарка, Србија, Француска