Само ти, дијете, ради свој посао! Напад на Лордана и Дјецу Козаре – суноврат медиокритета у 26 слика

© Фото : Принтскрин/Јутуб

Свако ко је у изливу гневне политике у мозак захтевао од Лордана Зафрановића да са ФЕСТ-а повуче свој спектакуларни филм „Златни рез 42 – Дјеца Козаре“, истовремено је изгубио не само културну, већ и политичку битку.

Свако ко уметничко дело које говори о највећем и најмонструознијем злочину над децом у савременој историји, разуздано и без самоконтроле покушава да злоупотреби у своје мизерне предизборне сврхе, унапред је суштински изгубио те изборе колико год да добије гласова.

Свако ко уноси своје поремећене анархистичке пориве рушења свега што постоји, да би се „изградило“ нешто ново, нападом на Лордана и „Дјецу Козаре“, галопирајућом брзином строваљује се на ђубриште историје.

Свако ко се у име „одбране уметности“, борбе за „културу“, „младости“, а у име слободне речи, коминтерновском цензорском акцијом острвио на једно грандиозно уметничко дело које осуђује непојамно зло, извршио је политички, уметнички, етички, и естетски харaкири у 2026. слика.

Свако ко не може да обузда суманути примитивизам, па дехуманизује чак и људе који су имали част да буду на светској премијери „Златног реза“ у Београду, сам себе исписује из дијалога, из размене аргумената и сам себе гура на терен асоцијалног, разулареног и антикултуролошког безумља.

Свако ко је бацио камен на отварање ФЕСТ-а Зафрановићевим манифестом против зверског нечовечја, после чије пројекције су на бину изашле и преживеле жртве усташког зла из Јасеновца, моћи ће само да се стиди кад сав овај социолошки експеримент и антрополошки инжењеринг у Србији прође.

Свако ко је напад на приказивање овог историјског документа 2. октобра у Београду, доживео као неки свој вредности суд, па чак и као одраз неке „грађанске храбрости“ или просвећеног елитизма, само се у ствари ваља у блату и канализацији тешке малограђанштине и покондиреног медиокритетства.

Свако ко је покушао да сроза, запрља, искриви, фалсификује, монументални Лорданов филм, у ствари је само пљунуо у вис, шлајмаром посред чела, а „Златном резу 42“ само направио додатну бесплатну рекламу, која том делу није ни потребна.

Ал’ да не идемо даље, ни великом Лордану Зафрановићу ни филму „Златни рез 42– Дјеца Козаре“ није неопходна ни јавна одбрана, нити позитивна критика, ни препорука. Величина и важност тог дела превазилази све те категорије.

Цитираћемо на крају, само једну реченицу светог новомученика Вукашина из Клепаца кога маестрално у филму игра Мики Манојловић. И који усташким кољачима мирно каже:

„Само ти дијете, ради свој посао“!