
(Трибина је одржана 27. маја у Прес-центру УН, у организацији портала „Све о Српској“ и „Факти“, уз подршку Представништва РС у Србији)
СРПСКИ народ је део православне цивилизације, која је по типу евроазијска. Јер, и Руси и Грци су евроазијски народи. Притом, евроазијски географски простор не коси се са европским политичким поднебљем ком Срби такође припадају.
Република Српска је у савременом концепту православне цивилизације данас најзападнији православни простор. Некада западнији православни простори Малте, Сицилије, Јужне Италије, Равене, Венеције и Далмације, као и севернији православни простори Моравске и Горње Паноније – нестали су у претходним вековима услед немилосрдних римокатоличких насртаја.
Стога можемо да очекујемо да ће се наставити напади са Запада на Републику Српску која је данас тврђава православне цивилизације.
Сличан положај имају још Срби из Црне Горе. Било би нелогично да ти напади стану. Притом, ти насртаји не морају увек бити војни, па ни политички. Они могу бити прозелитиски, идентитетски и с разноразним видовима сејања јабуке раздора.
Што време буде више пролазило, постоји бојазан да буде све мање ентузијазма да се Република Српска присаједини Републици Србији. Кажу неки да бисмо могли да будемо као Грчка и Кипар. Али, Грчкој и Кипру је забрањено да се уједине и то не треба да буде пример за нас Србе. Притом, Република Србија и Република Српска имају у себи истоветан историјски тип државности Краљевине Србије.
Дакле, Република Србија, Република Српска и Црна Гора треба да буду јединствена српска држава. Без сумње, као део јединствене православне цивилизације. А не као део руско-православне или грко-православне цивилизације.
Требало би да сви имају у виду да је српски народ, управо зато што је православне вере, након пада Берлинског зида први пружио отпор савременом западном империјализму.
То је чињеница која би у круговима слободног света морала да буде високо вреднована.