Слободан Владушић: Српска историја у раљама Википедије

Wikipedia

Крајем јула 2026. године прочитао сам текст Јована Братића под насловом „Идеолошка сеча кнезова на српској Википедији“.[1] У тексту се јавност обавештава да је Википедија строго опоменула или блокирала девет најпродуктивнијих уредника и администратора српске Википедије, замерајући им русофилске ставове. Занимљиво, само мало нелогично. Наиме, поменута група блокираних и строго опоменутих људи је од почетка рада на Википедији написала више од 18.000 чланака и унела преко милион измена у одреднице, а уз то стигла и да помаже новајлијама и ради на смерницама пројекта. Све то није могло да се уради за три дана, већ је захтевало време. Дакле, ако су ови људи збиља „русофили“, како је онда могуће да за све ово време то нико није приметио.

И не само то: у научном тексту помало рогобатног наслова: „Preuzimanje upravljačkih struktura u samoupravnoj zajednici: kvalitativno poređenje hrvatske, srpske, bosanske i srpsko-hrvatske Vikipedije (Governance Capture in a Self-Governing Community: A Qualitative Comparison of the Croatian, Serbian, Bosnian, and Serbo-Croatian Wikipedias)“[2], објављеном 26. априла 2024. године на једном америчком научном сајту, показује се како је „хрватску језичку верзију Википедије преузела мала група администратора која је увела крајње десничарску пристрасност и отворене дезинформације“ што није био случај са српском, босанском и српско-хрватском Википедијом. Укратко, у овом тексту српска Википедија је добила похвалу због своје објективности и професионализма. Па ипак, ова чињеница очигледно није сметала Википедији да награди хрватске националисте, док је српске професионалце прогласила „русофилима“, а затим их је блокирала.

Након Википедијине „сече кнезова“ још три члана српске редакције, из солидарности према отпуштенима, напустили су ову организацију. Тако их је, судећи по Братићевом тексту, сада преостало свега четворо. И ствари ће у том погледу бити само још горе: између текста на који реферишем и текста који управо пишем, два српска уредника су предложила да се оснује Босанско-хрватско-црногорско-српски арбитрарни комитет (BCMS Arbitration Commitee) који ће надгледати рад поменутих редакција: ако се узме у обзир да је српска редакција десеткована блокирањем њених угледних чланова, мислим да је разложно претпоставити да будуће српске одреднице на Википедији, а посебно оне које су идентитетски осетљиве, неће бити српске. Другим речима: српска Википедија највероватније неће више бити суверена.

Привидна објективност

Подстакнут овим догађајима обратио сам пажњу на неке одреднице Википедије на енглеском, које се тичу српске историје. Рецимо, Бој на Косову.[3] Неколико ствари које су ми запале за очи: прво, међу учесницима битке, насупрот Турцима а поред Срба, равноправно стоје и две албанске племићке породице (Музака и Јонима), што је очигледно последица потребе да се тренутни противправни статуса Косова „историјски“ ојача, јачањем албанске историјске „релевантности“ и „континуитета“ на Косову и Метохији у средњем веку. Истовремено, српско присуство се намерно слаби и зато су у овој одредници ствари постављене тако да су са једне стране Турци, а са друге војна „коалиција“ којом је командовао кнез Лазар.

Википедија је један од основних извора знања за AI четботове, а та чињеница даје потпуно нову димензију „знању“ које се налази на Википедији

Хајде да сада погледамо и цитате: у списку од 96 фуснота, приметио сам само три цитата из библиографских јединица која су објављена на српском језику у Србији, док су сви остали цитати из литературе објављени на страним језицима. Дакле, иако Бој на Косову између Турака и Срба има највећи значај за српски народ и утиче на стварање његовог заветног идентитета, у одредници на енглеској Википедији практично се не користи литература из српске историографије. Пред нама се назире сурови низ аналогија: овај текст, који читалац управо чита, почиње блокирањем и избацивањем српских уредника и администратора из Википедије, наставља се избацивањем доприноса српске историографије на тему Боја на Косову, а све то прекрива насиље над Србима на Косову и Метохију како би оно остало етнички чисто – албанско. И још једна напомена: међу 96 фуснота, само две се односе на библиографске јединице настале пре 1990. године, дакле, пре грађанског рата у Југославији. Ако се зна да се тзв. „колективни Запад“ у тим догађањима није понео баш неутрално, онда је врло разложно претпоставити (и без Фукоове теорије дискруса) да је и литература о Боју на Косову настала као резултат тих политичких интереса.

То показује и овлашна анализа једне од најчешће цитираних књига у одредници о Боју на Косову, а то је књига Косово: Кратка историја Ноела Малколма из 1998. године. У Вики-одредници која је посвећена поменутој књизи[4] доноси се кратак преглед англоамеричких приказа те књиге. Прикази су углавном бесмислени, јер су потпуно нелогични. Ево и примера: један од аутора приказа тврди да је Малколм покушао да не заузима страну у сукобу Албанаца и Срба, док други аутор, хвалећи књигу, ипак даје једну замерку, а то је да Малколм није користио архиве Српске православне цркве. Е па, ако их није користио, то је онда доказ да свим странама није дао исте шансе, односно да је заузео страну оних извора које је користио. Укратко, да је књига тенденциозна. Како је онда могла да буде похваљена? Па зато што се у западној хуманистици не цени објективност истраживања, већ спремност да се послужи политичким интересима финансијера истраживања.

А што се тиче „објективности“ у одредници о Малколмовој књизи, ево још једног занимљивог примера. На самом крају одреднице – дакле, одвојено од других ставова о књизи – помиње се и реаговање Душана Батаковића. Јасно је да се овом позицијом Батаковићево мишљење унапред деградира. Али хајде да на то као заборавимо и кажемо себи: У реду, шта каже Батаковић поводом ове књиге?

Године 2007, Батаковић је написао да је Малколмова књига проалбанска. То је и логично и тачно, јер као што смо видели Малколм није користио архиве СПЦ. Међутим, аутор Вики-одреднице, одмах иза Батаковићеве савршено логичне и тачне тврдње, додаје следећи коментар: „Батаковић је био критикован као један од водећих српских историчара који су током осамдесетих и деведесетих година промовисали српску националистичку перспективу у вези са Косовом.“ („Bataković has been criticised as one of the key Serbian historians who in the 1980s and 1990s advanced a Serbian nationalist perspective regarding Kosovo“). Добро, а шта је српска националистичка перспектива? То да Косово треба да остане у Србији, што је сасвим у складу са међународним правом? Значи, сваки српски историчар који од полази од те међународноправно исправне чињенице јесте националиста, док је Малколм Ноел објективни историчар, иако је превентивно избрисао СПЦ из своје кратке историје Косова?

Идемо даље: Википедија Батаковића представља као историчара и политичара, при чему оно „политичар“ треба да суптилно сугерише да је Батаковићево научно дело и мишљење „запрљано“ политиком. (Видели смо да то није случај). Али, ако се држимо двоструких именовања, зашто је онда у истој одредници Ноел Малколм (1956) представљен само као историчар када је све до 1995. године био новинар.[5] А тај податак, ипак, нешто говори о његовим минорним „научним“ компетенцијама, у поређењу са врхунским српским историчарима, какав је, рецимо, поменути Батаковић (или, рецимо, један Димитрије Богдановић, аутор Књиге о Косову из 1985). Сем тога, можда би читаоцима заинтересованим за књигу Косово: кратка историја био занимљив и податак који се не наводи у тој одредници, а то је да је Ноел Малколм тренутно председник Англо-албанске асоцијације.

Историја по четботовима

И тако долазимо до питања о тајмингу и политичкој оријентацији Википедије. Зашто је то питање баш сада толико важно? Одговор је јасан: због вештачке интелигенције. Наиме, Википедија је један од основних извора знања за AI четботове, а та чињеница даје потпуно нову димензију „знању“ које се налази на Википедији. Без вештачке интелигенције, Википедија је била утицајан извор „знања“, али је и даље била само један сајт међу другим сајтовима. Дакле, постојала је могућност да се о некој ствари обавестимо и на другом месту.

У дигиталном добу истина није урезана у камен, него се непекидно мења у корист онога ко има моћ да је мења. Србија ту моћ тренутно нема

Међутим, уколико AI четботови заиста постану доминантни извор „знања“, упијајући у себе Википедију и друге слично оријентисане сајтове, тада ће то „знање“ постати једино „знање“, јер ће људи сурфовање по сајтовима готово у потпуности заменити поверењем у AI четботове, који ће такође имати своју политичку оријентацију. Да је тај процес преласка „Википедија-знања“ са Википедије на AI четботове у току говоре и подаци по којима је посета Википедији између 2023. и 2025. опала за 23 одсто. Сем тога, треба узети у обзир још једну чињеницу, а то је унутар-амерички идеолошки сукоб. Тај сукоб се преноси и на Википедију, па сада није више чудно што се у самој Америци[6] праве истраживања која показују „леву“ политичку оријентацију Википедије. Најзад, у истом овом контексту треба споменути и изјаву њеног суоснивача Ларија Сенгера. Он је приметио да је Википедија рано препозната као пропагандно средство и да је недостатак управљачке структуре омогућио да се у обликовање њеног садржаја укључе и „академске“ институције као што је ЦИА.[7]

Догађаји око Википедије којима сам започео свој текст, као и анализа одреднице о Боју на Косову на енглеском, показују да не треба бити наиван и веровати да ће неки (привидно) транснационални ентитет обезбедити објективно знање до кога ће се допрети једним кликом миша или додиром јагодице прста. У дигиталном добу истина није урезана у камен, него се непекидно мења у корист онога ко има моћ да је мења. Србија ту моћ тренутно нема, а када је у питању Википедија и четботови који се хране „знањем“ из Википедије ту моћ сасвим сигурно још дуго неће имати.

Ако смо народ и ако смо држава, онда би требало да ову истину схватимо врло озбиљно, али без претераног ресентимана или очаја. Очигледно је да морамо да обезбедимо сопствену дигиталну презентацију чињеница везаних за наш национални идентитет. Уколико то не учинимо, врло је могуће да ћемо у блиској будућности сопствени идентитет, сопствену културу и сопствену историју сазнавати готово искључиво преко дигиталних платформи које нам неће бити наклоњене, што ће се, наравно, одразити и на садржај „знања“ о нама самима, а консеквентно томе и на начин на који посматрамо сами себе.

Слободан Владушић је српски универзитетски професор, књижевник и есејиста. Ексклузивно за Нови Стандард.

_________________________________________________________

УПУТНИЦЕ:

[1] https://standard.rs/2026/06/25/ideoloska-seca-knezova-na-srpskoj-vikipediji/

[2] https://dl.acm.org/doi/10.1145/3637338

[3] https://en.wikipedia.org/wiki/Battle_of_Kosovo

[4] https://en.wikipedia.org/wiki/Kosovo:_A_Short_History

[5] https://en.wikipedia.org/wiki/Noel_Malcolm

[6] https://manhattan.institute/article/is-wikipedia-politically-biased

[7] https://rt.rs/svet/195097-vikipedija-koju-je-uredjivala-cia-postala-je-sredstvo-propagande/

Извор: Нови Стандард

Насловна фотографија: Planet Volumes/Unsplash