
И када се, на крилима српског литијског отпора, највише говорило о српском интегрализму, свако иоле проницљивијег ока лако би уочио да се ту самоутрпавају разни смутљивци и дневнополитички профитери, никада до краја не појмивши да српски интегрализам није закрпа за њихове личне и политичке брљотине нити поштапалица за незнавене говоре, нити судбину српског народа као Цјелине они држе по својим џеповима, па да њоме располажу.
Трубили су и данас некад трубе чиновници владајуће гарнитуре у Србији о српском интегрализму, на оба ока жмурећи на дезинтеграцију Свете Земље Метохије и Косова из Србије, трабуњали политичари из Српске између двије плећке и покрадена тендера, гађали се интегрализмом тихи и бучни Срби, проСрби и квантни Срби у Црној Гори, кад им је ваљало и за шта им је ваљало. Но квантни интргрализам је као квантна механика: што тим Србима даш више енергије/моћи, мање им знаш српску позицију, осим пред изборе кад нагрну у цркве и међу народ (и тако у свим српским земљама).
Но и тада и данас српски интегрализам значи да су Срби – Једно, један народ, једна химна Богу правде, једна застава, једна Црква, један језик (од глагољивих писмена Ћирилових до данас), једна књижевност (она у којој су и Св. Сава и Стефан Лазаревић и Гаврил Венцловић и Његош и Кнежева Вечера и Црњански и Андрић и Анђелко Крстић). Различно у формама, Српство је увијек Цјелина јер само је један Завјет видовдански. То што данас узимате “српски интегрализам” да њиме се међусобно гађате, то што данас, када је погодно, трчите по Моћ у Београд, а сутра бјежите од Београда – свакоме на образ, колико га је остало. Да заиста знате шта је српски интегрализам, не бисте никад ту велику ријеч употријебили да још подијелите, одијелите и разбијете.
И данас, као и раније: за мене је мјерило Српства оно што узвишеношћу постане дио нас свих, Цјелине, српски интегрализам није ни парола, ни идеолошка поштапалица већ вјечито начело опстанка у Завјету предака, оно што што остаје да би човјек, што каже Хомер “увек одличан био и све да надмаши друге
предака својих да не срамотим што најбољи беху”…
(Телеграм канал о. Дарка Ристова Ђога)