Прљава посла: Да ли то Кфор игра како Приштина свира

© AP Photo / Bojan Slavkovic

Потези Кфора ће до максимума подићи угрожавање безбедности и опстанка српског народа на КиМ, зато је то за Србе неприхватљиво и представља облик додатног угрожавања ако се о њиховој безбедности брине косовска полиција, упозорава Милован Дрецун.

Мисија Кфора потврдила је да је започела постепено смањивање сталног присуства својих припадника на главном мосту преко Ибра у Косовској Митровици, наводећи да је одлука донета због побољшања безбедносне ситуације, као и дa упражњена места попуњавати припадници косовских безбедносних снага.

Кфор у служби Приштине

У одговору медијима, Кфор је навео да је реч о делу „процеса оптимизације распоређивања“ његових припадника, који ће се спроводити постепено и у складу са условима на терену.

Милован Дрецун, шеф скупштинског одбора Србије за одбрану и унутрашње послове, за Спутњик каже да су ови потези Кфора најављени оног тренутка када је речено да ће се смањити број њихових припадника, односно да ће се вратити на стање пре 2023. године и чак нешто испод тога, неких 3.500 до 3.000 припадника колико их је тада било.

„То је оправдано тиме што је наводно значајно побољшана безбедносна ситуација на Косову и Метохији и тиме што су такозване косовске безбедносне институције постале способније. И било је јасно да ће уследити потези који ће заправо део мандата који има Кфор на основу резолуције 1244 и задатака који су били њихови пренети на те такозване косовске безбедносне институције, првенствено на косовску полицијску службу. И то се сада дешава са причом око манастира Високи Дечани, око моста на Ибру и наставиће се, неће се зауставити,“ наводи Дрецун.

Коришћење резолуције 1244 по потреби

Према његовим речима, све то је апсолутно договорено са институцијама самоуправе у Приштини и заправо то је и био Куртијев захтев према Кфору – и Кфор сада реализује оно што Курти тражи од њега.

„У крајњој мери, вероватно ће се десити неки договор да  Кфором, не могу да дам временску одредницу када, али да им у једном тренутку омогући да припадници косовских снага безбедности буду стационирани на северу Косова и Метохије и уз административну линију. И то је нешто што веома забрињава, тиме би заправо био потпуно завршен процес милитаризације Косова и Метохије. Оно што Кфор сада покушава да оправда јесте да они врше оптимизацију распореда својих снага, што значи и ангажовања, а што значи да са мањим броје војника желе да реализују задатке које су до сада спроводили са већим бројем војника и да уместо Кфорових војника буду присутни припадници КПС. Одмах у Приштини су изашли с изјавама да Кфор има велико поверење у КПС, међутим, проблем је у томе што Срби немају никакво поверење у КПС и што Кфор хоће да препусти КПС-у да реализује задатке који се директно тичу живота Срба, њихове безбедности, опстанка, Српске православне цркве и то управо КПС-у који на најбруталнији начин терорише Србе,“ истиче Дрецун.

Како подсећа, Курти преко КПС-а спроводи најтежи терор над Србима, физичка малтретирања, хапшења, привођења, асистенције при рушењу викендица, кућа на подручју Газиводе.

Оруђе за протеривање Срба

„Свуда је присутна косовска полицијска служба која никако не штити Србе који су једини угрожени на Косовој и Метохији јер Албанци нису угрожени. И сада Кфор пребацује на КПС део својих одговорности што је по мени један дугорочан тренд и процес који треба да се заврши нечим што је већ испланирано и што је усаглашено са Приштином. Шта ће све то бити остаје да се види, али Кфор на овај начин заправо жели да задржи присуство на Косову и Метохији, да буде, како они кажу, видљив, али са много мање војника. И ту се такође поставља питање: зашто се Кфор стално позива на мандат из резолуције 1244 када га не спроводи? Није створио сигурно окружење за српски народ, све више надлежности својих без одобрења Савета безбедности Уједињених нација пребацује на такозване косовске безбедносне институције и практично тиме врши неку врсту реконфигурације сопственог мандата,“ сматра наш саговорник.

Дрецун каже да ће Кфор постепено да КПС да укључује у кључне ствари које ради на КиМ да би им у једном тренутку све то препустио. А да они задрже војно присуство, не ради стварања сигурног окружења за Србе који живе на КиМ, него да би штитили лажну државу Косово. Кфор се претвара искључиво заштитника лажне државе Косова.

Очекиван поступак

„И не чуди што је турски генерал по други пут на челу Кфора управо у периоду када треба да се овај прљави посао заврши. И ова превара која се ради, што се више позива Кфор на резолуцију 1244, то је мање резолуција 1244 присутна у његовом мандату и у реализацији тог мандата. То је нешто што ће ови потези Кфора заправо готово на максимум подићи угрожавање безбедности и опстанка српског народа на КиМ, зато је то за нас неприхватљиво. За српски народ не да је само неприхватљиво, него представља облик додатног угрожавања безбедности и једноставно је погрешан потез, али не верујем да ће се од тога одустати,“ оцењује Дрецун.

Ако је заиста побољшана безбедност на КиМ како тврди Кфор, напомиње Дрецун, уз највећу видљивост и присуство Кфора на северу Косова, како је онда дошло до принудног исељавања 18 процената Срба са севера у последњих пет година.

„Када кажем принудног исељавања, то значи да су они због терора који се спроводио од стране Приштине, институционалног и физичког, одустали од тога да наставе да живе тамо где су им вековна огњишта и да су морали да оду. Како се појављују сада албанске, односно великоалбанске заставе и заставе терористичке ОВК испред дворишта цркве, на огради дворишта цркве у Липљану? Како је то онда повећана безбедност? За Србе није повећана безбедност, али Кфор заправо прави једну другу, веома погрешну процену. Зато што нема масовних протеста Срба против ових тероришућих једностраних потеза које Приштина вуче према српском народу, посебно на Северу, то тумаче као да је ситуација побољшана,“ истиче наш саговорник.

Наравно, додаје Дрецун, да је Приштина учинила све, кажњавањем Срба, процесуирањем Срба за протесте на које су излазили ранијих година да их обесхрабри да и даље протестује против тих једноставних мера.

Двоструки аршини Кфора

„Међутим, то не значи да је ситуација побољшана. Из дана у дан се погоршава ситуација. И још нешто, ту је тумачење Кфора веома интересантно. Рекли су да ће они остати прва снага за реаговање у случају да буде угрожена безбедност манастира Високи Дечани. А онда кад ми кажемо зашто не интервенишу, кад поставимо питање, на северу Косова где се спроводи физички терор, не само институционалан, него класичан физички терор на Србима, они кажу да су они тек трећа карика. Па или сте прва карика или сте трећа! Овако кад се дефинише, широко је између прве и треће карике, онда Кфор увек може да манипулише тиме. И да кад му затреба да не интервенише, да би био у функцији подршке оним мерама које Приштина предузима против српског народа, они кажу , па ми смо тек трећа карика. Овако, кад хоће мало да смири негативне реакције српске јавности, српског народе и Српске православне српске, кажу, не, не, ми ћемо остати први, ми имамо довољне снага, ми имамо искуства,“ каже Дрецун.

Дакле, ово је једна политичка игра Кфора односно НАТО која отвара велику недоумицу око тога шта ће бити коначни исход тог по мени сигурно постигнутог договора између Кфора односно НАТО и Приштине, закључује наш саговорник.

Мисија Кфора одлуку о препуштању обезбеђења моста на Ибру и код Високих Дечана косовској полицији образлаже побољшаном безбедносном ситуацијом, док Српска листа оштро протестује и тражи хитан састанак са командантом Кфора.